Нове мере за сузбијање насиља у школама у Србији чекају јесен

11. јул 2024.

Извор: Слободна Европа

Нове мере за сузбијање насиља у школама у Србији чекају јесен

Измене Кривичног законика, један од главних захтева просветних радника у циљу сузбијања насиља у школама у Србији, тешко да ће бити усвојене пре краја године.

Информацију је за Радио Слободна Европа (РСЕ) потврдила Снежана Романдић Петровић из Уније синдиката просветних радника Србије, једног од синдиката који учествују у преговорима о измени закона.

Просветарима је то предочено, према њеним речима, на последњем састанку са председником Владе Србије Милошем Вучевићем и министарком просвете Славицом Ђукић Дејановић пре месец дана.

„Још увек нема никаквих догађаја, текст је припремљен и он постоји“, каже Романдић Петровић. Истиче да просветни радници нису задовољни динамиком којом се мења закон.

„Не видимо зашто ово мора да се чека толико“, истиче Романдић Петровић за РСЕ. И сама предаје у једној београдској основној школи. Каже да на недељном нивоу не могу да евидентирају све случајеве насиља.

„Ми на недељном нивоу у школи имамо тимове за превенцију насиља који заседају и не можемо да се изборимо са количином насиља“, каже она.

Колико је насиље присутно у школама?

Према подацима које је РСЕ добио од Министарства просвете Србије по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја, од 1. септембра 2022. закључно са 19. јуном 2024. у школама у Србији пријављено је више од 1.500 ситуација насиља трећег, најтежег степена.

Између осталог, насиље трећег степена подразумева напад оружјем, тучу, дављење, претње, застрашивање и уцењивање.

РСЕ је од Министарства просвете такође тражио податке о поступању просветне инспекције за три школске године. Ради се о годинама пре, за време и након масовног убиства у београдској основној школи „Владислав Рибникар“. У мају 2023. тринаестогодишњи ученик те школе убио је деветоро ученика и чувара школе.

Према подацима које је министарство доставило, просветна инспекција је у претходне три школске године четири пута више интервенисала у основним школама у односу на средње.

Докле се стигло са изменама Кривичног законика?
До начелног договора синдиката просветара и Владе о увођењу строжих мера за нападе на наставнике дошло је након протеста запослених у просвети 16. маја. Просветари су тада изашли на централне улице Београда због ескалације насиља у школама.

Месец дана касније, средином јуна, у три дана забележена су три напада на просветне раднике. Насиље над просветарима су оштро осудили министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и председница Скупштине Србије Ана Брнабић.

Министарство просвете је за РСЕ навело да су измене Кривичног законика у надлежности Министарства правде. То министарство, међутим, до објављивања текста није одговорило на питање РСЕ када би нацрт измена закона могао бити упућен Влади Србије.

Просветни радници су тражили да се напад на њих уведе као посебно кривично дело, са запрећеним казнама затвора до осам година. Предлог измена закона ће прво морати да усвоји Влада, након чега се он шаље на разматрање и расправу у Скупштину.

Шта ради Скупштински одбор за образовање?

Након три напада у три дана на просветне раднике у школама у Србији средином јуна, председница Скупштине Ана Брнабић изјавила је на конференцији за медије да ће тражити да се састане надлежни одбор за образовање, како би „подржао напоре свих релевантних министарстава и како би се решили проблеми“.

„То се све свело на најаву и ништа се од тога није десило“, каже за РСЕ Зоран Лутовац, члан Скупштинског одбора за образовање из редова опозиционе Демократске странке.

Указује да је та странка пре обраћања председнице скупштине тражила заседање одбора због учесталих случајева насиља у школама.

„Тако брза реакција Ане Брнабић на тај захтев је деловала охрабрујуће, међутим седница није одржана. Очигледно је да је та њена изјава била усмерена ка смиривању узавреле атмосфере у друштву после низа тих сцена насиља“, рекао је Лутовац за РСЕ.

Одбором, како се наводи на сајту Скупштине, председава Богдана Кољевић Грифит из посланичке групе „Ми снага народа“ Бранислава Несторовића. Међутим, она није више на том месту, рекла је за РСЕ Јелена Павловић из те посланичке групе, иначе заменица члана у Скупштинском одбору за образовање.

Према њеним речима, очекује се да на чело одбора дође Бранислав Несторовић.

У Скупштини Србије до закључења текста нису одговорили на питање РСЕ да ли је председница Скупштине Ана Брнабић званично затражила да се одбор састане и када би седница могла бити одржана.

Јед(и)на седница Скупштинског одбора за образовање у новом сазиву
У шест месеци, од конституисања новог сазива Скупштине, Одбор за образовање се састао само једном. На седници одржаној 2. априла изабрана је председница одбора Богдана Кољевић Грифит из посланичке групе „Ми снага народа“ Бранислава Несторовића.

„Надам се да ће ово да буде један проактиван одбор, надам се да ћемо да радимо тимски, мислим да имамо много посла, посебно када је реч о сфери образовања“, рекла је тада Кољевић Грифит.

Седница је трајала краће од пет минута, а једине две тачке дневног реда биле су избор председника и потпредседника одбора.

Заштитник грађана изашао са својим предлогом
Заштитник грађана Србије Зоран Пашалић потврдио је за РСЕ да је Министарству просвете упутио Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања.

Поред своје примарне функције, наставник када је одељенски старешина као да је психолог, дефектолог, социјални радник – све. Не можемо ми бити психолози
Снежана Романдић Петровић из Уније синдиката просветих радника Србије
Предлози, како је навео, предвиђају детаљније санкционисање неприхватљивог понашања и увођење друштвено корисног рада за ученике, са циљем сузбијања насиља у школама.

У Министарству просвете су за РСЕ навели да ће те предлоге размотрити, и да су крајем 2023. и почетком 2024. усвојене „интензивне и значајне измене закона“ у области заштите од насиља.

Те измене закона и подзаконских аката, како наводи министарство, између осталог, подразумевају интензивнију сарадњу школа, Министарства унутрашњих послова, центара за социјални рад и других и друштвено-корисни и хуманитарни рад као обавезан део активности у оквиру превенције.

И даље мањак психолога и педагога у школама
Осим на изменама Кривичног законика, просветни радници инсистирају на превенцији. То су истицали још од маја 2022. након трагедије у школи „Владислав Рибникар“. Више од годину дана касније, у школама и даље недостају дефектолози, психолози и педагози, указује Снежана Романдић Петровић из Уније синдиката просветих радника Србије.

„Поред своје примарне функције, наставник када је одељенски старешина као да је психолог, дефектолог, социјални радник – све. Не можемо ми бити психолози“, каже она.

Преговори о већем броју стручних сарадника у школама, према њеним речима, и даље стоје у месту, као и преговори о повећању плата.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна плата запослених у образовању износи око 820 евра, што је за око 60 евра мање у односу на републички просек.

Проблем насиља ‘нерешив’ без превенције

Са конкретним препорукама у циљу превенције насиља у школама у мају су изашли и стручњаци окупљени у оквиру Мајске платформе. Покренута је са циљем да понуди могућа решења у превенцији насиља у школама, а у њеном раду учествују стручњаци из различитих области – од образовања, преко безбедности, до правосуђа и медија.

„Кључна, стратешка препорука коју смо и формулисали на основу анализе претходног периода и борбе против насиља у школи, јесте да школе треба да постану добре заједнице“, каже за РСЕ члан тима за образовање у оквиру иницијативе Мајска платформа психолог Александар Бауцал, иначе професор на Филозофском факултету у Београду.

‘Гашење пожара’ без превенције: Насиље у школама у Србији
Каже да многи проблеми сада делују „нерешиво“ и да они и не могу да се реше „реактивном, репресивном политиком“, без превенције.

„Они могу једино да се реше тако што ћемо доћи до тога да највећи број школа у Србији буде једна заједница људи који се међусобно поштују, који дефинишу заједнички нека правила понашања док су заједно у школи, да свако учествује у доношењу тих правила и да их онда поштује зато што је био укључен у њихово дефинисање“, објашњава Бауцал.

Каже да су у оквиру Мајске платформе до сада имали само неформалне разговоре са представницима Министарства просвете и да ће званични састанак тражити на јесен.




КАНЦЕЛАРИЈА УСПРС: 065/944 2000

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УНИЈЕ СПРС: pravnik2usprs@gmail.com pravnik3usprs@gmail.com usprspravnik@gmail.com

ЧЛАНОВИ УСПРС РАДНИХ ПОДГРУПА ПРИ ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непуним радним временом

Слободна радна места

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VII a Фаза одобрених радних места 30 – 50%

VII Фаза одобрених радних места

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll