Ово је прича о неправди, непотизму,незаконитом поступању и злоупотреби службеног положаја

04. марта 2022.

Ово је прича о неправди, непотизму,незаконитом поступању и злупотреби службеног положаја

Ово је прича о неправди, непотизму, незаконитом поступању и злоупотреби службеног положаја.
Наиме, у основној школи „Иван Горан Ковачић“ у Станишићу радила сам као чистачица, од 2006.године. Била сам замена за чистачице које су биле на боловању и тако сам радила дуги низ година. Када се упразнило радно место за чистачицу, добијала сам уговоре о раду на годину дана, јер је тада ступила на снагу Уредба Владе о забрани запошљавања у јавном сектору. У међувремену (у априлу 2019.године) школа је добила новог директора, учитељицу Јелену Ваци. У то време у школи је као чистачица на одређено време радила директорицина снаја, Јованка Лежаић (од 2017.године), којој је она већ у септембру 2019. године продужила уговор о раду на још годину дана. Већ тада била је упозорена од стране секретара школе да не може да је прими и да је то сукоб интереса, односно непотизам. Она се о то оглушила и задржала снају у радном односу.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја дефинисало је услове и могућности за расписивање конкурса и пријема радника који већ дуго година раде на упражњеним радним местима, а имају уговор на одређено време. Директорица је на инсистирање председника синдиката наше школе тражила од Министарства дозволу за расписивање конкурса за чистачицу и добила потврдан одговор.

Конкурс је расписан 20. маја 2020. године и ја сам поднела документе и на исти се пријавила. На конкурс се пријавило нас шест, а само сам ја радила од 2006. године- Јованка Лежаић од 2017., а остале жене или нису никада радиле или су биле на замени једном.

Директорица је пред избор изменила конкурсну комисију и именовала нову- оставила је секретара школе у комисији (он по закону мора бити члан комисије), шефицу рачуноводства, Мирјану Урбан, и педагогицу, Јелену Цимешу. Мирјана Урбан је дан пред гласање рекла секретару да је логично да ја будем примљена и да ће тако и гласати, али му је већ сутрадан саопштила да МОРА гласати за директорицину снају. Конкурсна комисија је гласала овако : секретар- за мене, шефица рачуноводства и педагогица- за директорицину снају.

Морам да напоменем да педагогица и шефица рачуноводства уживају посебне привилегије- педагогица нема радно време и у школу долази када се наспава, а шефица рачуноводства не обрачунава плате, већ то ради спремачица, Бранкица Млађен (која не обавља послове спремачице, већ ради административне послове).

Такође је важно рећи да сам пре свега овога (конкурса и одлуке конкурсне комисије), дуго трпела неправду и увреде од стране директорице: морала сам да радим послове који нису били у опису мог радног места, викала би на мене када нешто не би било урађено (ни не погледавши чије је то задужење било), говорила ми је и пре самог конкурса да ме никада неће примити и „да је њена задња“.

Све ово се дешавало јер сам се ја, као и све остале чистачице, жалила школском одбору на то да не раде сви запослени пођеднако. Јованка Лежаић и Петар Крстановић (којег је Јелена Ваци примила на радно место спремачице, 01.09.2020.) нити бораве на радном месту онолико колико би требали ( Крстановић ради од 7х до 12х, јер му тако одговара због приватног посла који ради), нити обављају дужности везане за ово радно место. Јованка Лежаић је неретко за време радног времена обављала своје приватне ствари ( одлазила код зубара, испраћала децу на путовања, одлазила код лекара, неговала стрица…)

Директорица је школу и свој службени положај користила и за своје приватне послове и остваривање додатног профита ( и то је трајало све док се ми нисмо жалили и све то рекли у инспекцији; такође смо се жалили школској инспекцији, инспекцији рада и Покрајини- нико ништа није урадио). Директорица се бавила фотографисањем, израђивањем таблона, снимањем (рођендана, матурских вечери итд.) и све те услуге је наплаћивала ђацима наше школе.

Након што нисам примљена на конкурсу, ја сам се жалила и покренула тужбу против школе. Суд сам добила, а пресудом је директорици наложено да поништи конкурс и раскине уговор на неодређено време са снајом и распише нови конкурс. Школа се на ову пресуду жалила, али је Апелациони суд ту жалбу одбио и потврдио пресуду Основног суда у Сомбору.

Од 01.09.2021. године ја не радим, мој уговор је истекао а директорица није хтела да га продужи. На то радно место је примила нову жену, Тамару Чота.

Након што сам добила пресуду (у јануару 2022.), одлазила сам код школске начелнице, школског инспектора и инспектора рада, у нади да ће неко предузети неке кораке да исправи ову неправду и спроведе одлуку Суда. Нико ништа није урадио.

Данас, у марту 2022. године, Јованка Лежаић и даље ради, на истом радном месту, само са другим уговором- на одређено време.

Нови конкурс још увек није расписан, а ја и даље нисам на свом радном месту.

Данка Маљковић




ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УСПРС

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll