Извор: Нова С
Осам декана београдских факултета направило је платформу за спас српског школства. Ово су кључни делови
Стипендије, веће плате и враћање угледа просветним радницима, то су кључни модели које декани београдских факултета предлажу за спас српске просвете. Декани укупно осам београдских факултета заједно су сели за сто како би решили горући проблем нашег школства – недостатак наставног кадра и све мањи број студената који уписују факултете на којима се школују наставници српског, математике, географије, биологије, хемије, физике…
Декани Филолошког, Математичког, Филозофског, Хемијског, Биолошког, Физичког, Географског и Факултета за физичку хемију недавно су одржали састанке на којима су разговарали о томе како мотивисати младе да уписују наставничке факултете.
Један од предлога је да се уведу посебне стипендије за студенте који уписују наставничке факултете, али и да се поправи материјални положај наставника.
За то је неопходно значајно повећати плате. Сматрају да плате у просвети треба да буду за 30 до 50 одсто више од просечних у Републици Србији.
Нова.рс је у разговору са пет декана београдских факултета, на којима се школује наставнички кадар, дошла до кључних предлога за спас српског школства.
Ива Драшкић, декан Филолошког факултета у изјави за Нову каже да је у више наврата констатовано да је образовни систем Србије озбиљно нарушен и уздрман до темеља.
„Свесни опасности која прети младим генерацијама у Србији, као и држави као таквој, јер без солидног и стабилног образовног система нема ни стабилне државе, чланови Сената су формирали радну групу састављену од декана факултета који школују наставнике; поменута радна група је одржала низ састанака на тему очувања образовног система у Србији. Састанци се одржавају у конструктивној радној атмосфери и настојању да се дефинишу фактори који су довели до урушавања образовног система у Србији и размотре и предложе начини на које се уочени проблеми могу решити – што је и кључни циљ рада ове радне групе“, каже Драшкић.
Додаје да је израђен документ у коме су предочени проблеми и предлози решавања постојећих.
Закључци са тог састанка су следећи:
Драматичан пад квалитета наставног кадра у Србији – честа је појава да се као наставници у основним и средњим школама запошљавају људи који немају одговарајућу квалификацију.
Положај наставника у друштву –наставници су потцењени, што се одражава на однос како ученика, тако и њихових родитеља према наставницима. Потцењени, презрени, повремено и малтретирани од стране ученика и њихових родитеља. Када је у питању положај наставника у друштву, кључни фактор је финансијски аспект. Наставници су екстремно мало плаћени, чиме се сигнализира да ни држави као таквој није стало до овог занимања.
Урушавање квалитета средњошколског образовања – неадекватни и лоши програми; погрешно формулисани стандарди о исходима и циљевима.
Приметан је значајан пад интересовања за упис на студијске програме факултета намењене школовању наставника.
Горан Роглић, декан Факултета за хемију истиче да су он и његове колеге урадиле анализу стања и дали одређене предлоге.
„У тим предлозима смо предвидели да је неопходно да Министарство уради анализу по регионима, за које предмете недостају наставници, а након тога предлажемо да се усвоје стипнедије за те регионе“, каже декан Факултета за хемију.
Додаје да се залажу и за законске измене које би регулисале нападе од стране ученика и родитеља на наставнике и бројних друге притиске.
„Сматрамо да су плате понижавајуће. Ми смо у позцији да уписујемо јако мали број студената“, каже Роглић.
Истиче и да је један од предлога да Министарство просвете преузме трошкове акредитације одређених смерова.
„Захтевамо ревизију планова и програма наставе у основним и средњим школама. У великој мери те ревизије у последњих двадесетак година су урађене као резултат неких европских пројеката, без икаквих консултација са факултетима који школују наставнике. Тако да смо у позицији да је фонд часова из поједних природних предемета смањен за 15-20%, док је обим градива остао исти. Неопходно је урадити озбиљне анализе планова и програма, осим ако не желимо да школујемо људе за шрафцигер индустрију“,закључује Роглић.
„Једна од препорука за решавање овог проблема јесте да се повећа углед самих наставника. На томе треба највише да ради министарство, односно држава кроз, пре свега, новчане стимулације. Најпозантији пример је Финска – они су подигли плате наставницима три пута. Урадили су отпуштање свих наставника, а потом су преко лета расписали конкурсе, на које се јавио одговарајући кадар“, иситче Станисављевић.
Додаје да се на тај начин поправио квалитет наставника.
Истиче и да се поред стипендирања појединих студијских програма, пријављује мали број кандидата.
„Јавља се и тај проблем да неки људи који нису изворно биолози, преко неких кратких програма,добијају одређене сертфикате и на тај начин се запошљавају. На тај начин се губи квалитет“, истиче декан Факултета за биологију.
Декан Факултета за Географију, професор Велимир Шећеров наводи да је до сада одржано неколико састанака декана, као и да је платформа јуче усаглашена и прослеђена Ректорату београдског Универзитета .
„Платформа сада иде ка Ректорату и очекујемо да ће се Сенат ускоро изајснити. Свакако, то је платформа потписника декана београдских факултета“, каже Шећеров.
Додаје да потписана платформа има два крупна дела.
„У првом су предочени проблеми, у другом су предложене мере које ми видимо као могуће решење за статус студијских смерова. У суштини ова платформа је наша реакција, пошто увиђамо у последњих 7-8 година да је интересовање ђака за студирање наставничлих смерова драматично опало“, истиче декан географског факултета.
Истиче да је важно очувати статус наставника.
„Горући проблем је тај што Србија нема наставни кадар, односно нема квалификоване наставне кадрове. То значи да је угрожена будућност школства у Србији. Сматрам да је ово један од највећих проблема са којима се Србија суочава данас поред свих политичких околности и других“, каже Синани.
Додаје да се недовољан број студената школује који ће наследити наставнике који одлазе у пензију.
„Већ постоји мањак тог кадра. У Београду се тај проблем мање осећа. Овај проблем највише је видљив у срединама и регионима који су удаљени од центара. Ми буквално већ сада долазимо у ситуацију да децу школују кадрови који за то нису квалификовани – географи предају математику, учитељи предају неке предмете преквалификовани“, напомиње декан Филозофског факултета .
Закључује да је образовање стуб друштва и да без њега нема будућности.