ПОЧЕТАК БУНЕ

ПОЧЕТАК БУНЕ

И би протест у Београду. Достојанствен, снажан, већи но што су неки очекивали, а други прижељкивали!

И, баш тима који нас овде јасно омаловажавају, исмевају синдикат и синдикалце кажем – џабе сте кречили, неуспешан вам је посао.

Само онај који већ пуне две деценије упорно и истрајно учествује у синдикалним протестима могао је и сада одушевљено да погледа пуну улицу Кнеза Милоша. Заставе исписане синдикалним паролама као вапај разума позивају све да о просвети поразмисле!

Да не дозволе да их „бојкоташи“ вечно незадовољни својим личним неуспесима и мотивисани ко зна којим политичким поенима зауставе у борби за достојанствено образовање.

Коме не може бити сасвим јасно колико је положај учитеља унижен, када га од узалудне наде од 2018. да ће кренути на боље данас чека суноврат у висини личног дохотка?

Са целе просечне плате – на 0.88?

Има ли веће несреће но што је пораз да нам се у школама повећава број полицајаца, уместо стручних сарадника?

Господо из власти, али и ви бојкоташи, шаљете ли своју децу у школе у којима их од насиља чува полицајац, а учи најшколованији становник који од плате не може живети?

Дичимо се како је један од нас одлучио да потури своју плату и својим рукама уљуди и оплемени свој радни простор… а није ли то страшно? Мислимо ли да тај наш колега има своју децу коју треба отхранити, школовати, обезбедити им сигурну и стабилну будућност?!

А он, као Сизиф – зна да се на своје руке мора ослонити. Брине ме само да се посао не покаже узалудним…

Ови људи које сам данас видела они су који се најсветијим послом баве. Обични су. Јасни, исти као ви и ја. То су људи са којима желим да се борим за образовање, за достојанство.

Ови људи неће одустати!

На истом смо задатку! До победе!

Мирјана Гашић, члан Ресора за образовни систем Уније СПРС