ПОДРШКА ЗАХТЕВИМА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА

ПОДРШКА ЗАХТЕВИМА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА

Ових дана на нашу мејл адресу стигло је више мејлова родитеља наших ђака, али и младих који су недавно изашли из школских клупа. Прва помисао која нам је пала на памет била је – добро је, има нас, има храбрих, разумних, на правом смо путу. А за тим, одмах и – понос због тога што смо многима остали у тако снажном, позитивном сећању. Зато ћемо те мејлове, мишљења и утиске данас поделити са вама.

МАЈКА ДВА ШКОЛАРЦА ИЗ ЛЕСКОВЦА НАМ ЈЕ НАПИСАЛА:

Подршка од свег срца. Не радим у школи, мајка сам два школарца… Молим вас да истрајете и вратите углед школи и поштовање учитељима, наставницима… Они сами морају доносити одлуке, а друштво мора да вас цени, да вас уважава на сваком ћошку, а не да се боје ко их и где среће, зове, прети, уцењује, гура…

БИВШИ УЧЕНИК, ПАНЧЕВО

Наметнули су вам електронске дневнике, вибер групе и још милион обавеза ни за какве паре. Деце све мање, књиге све скупље, а о екскурзијама и рекреативним наставама да мне говорим! и свима сте ви криви, а да кривице у вама нема! Зато, вратите просвету тамо где је била када сам ја ишао у школу и када је било нормално да устанемо како бисмо поздравили професора који улази у учионицу!

БОЈАНА, КРАЉЕВО

Станите уз народ, станите на страну нас родитеља чија деца не живе у Београду и која такође желе да уче из нових књига. Зашто не можемо и ми од наших градова књиге да добијемо као подстицај за учење, када Београђани могу? Уједините се, изборите за бољу организацију, за боље услове рада и вас и ваших ђака. Уз вас смо!

ПЕНЗИОНИСАНИ ПУКОВНИК, БЕОГРАД

Размишља ли неко колика је потрошачка корпа, шта стане у њу и да ли ви који нашу будућност школујете можете да је напуните? Идете у школу у истој јакни, у истом капуту, као у униформи… А некада су нашим девојчицама узор биле њихове учитељице, отмене и даме… А сад? Кога деца гледају, на кога се угледају? Све су убили у вама!

ЕКОНОМИСТА, КРАГУЈЕВАЦ

Мој глас и моја подршка иде свима вама. Не одустајте! Тражите само достојанствен живот и уважавање које је постојало док сам ја била ђак!
А ако овоме додамо једну рекламу једне телекомуникационе компаније која се, пре власти, државе и министара сетила да нам се захвали, да истакне колико смо јој важни, јасно је да сада имамо додатну обавезу!

НЕ ОДУСТАЈЕМО, И ОБЕЋАВАМО ДА ЋЕМО БАШ СВЕ УЧИНИТИ КАКО БИСМО ВРАТИЛИ ПРОСВЕТУ ТАМО ГДЕ ЈОЈ ЈЕ ОДУВЕК БИЛО МЕСТО!
НА ОБРАЗОВНИ И КУЛТУРНИ ПИЈЕДЕСТАЛ!