ПОСЛЕДЊА РУПА НА СВИРАЛИ

ПОСЛЕДЊА РУПА НА СВИРАЛИ

Образовни систем у Србији се урушио. Школе су суштину губиле полако, али континуирано још од почетка 2000 – тих. Тако је од школа остала само форма и она је нестала.
Избором сваке нове владе, одабир министра просвете доказује да је на српској фрули просвета последља рупа. Месецима се по медијима развлачила претходна министарка и захтев за њену смену. У поређењу са њом нови избор делује као одмазда. Нови министар би рекао у оквиру Закона. У Србији су закони растегљив појам, служе само оном ко је јачи.
Све што предузима власт додуше и њени опоненти изгледа после пет месеци као перформанс.

После трагедије у Новом Саду и изласка студената на улице, учитељи вођени порукама са вибер група а пре свега емоцијама, отпочели су серије обустава и штрајкова. Известан број директора ухваћен је у наглој промени дресова. Препознаћете их по томе што су бројни затечени у преобразби отишли на боловања.

Адвокати независних и неформалних удружења тврдили су да је све по „закону“, а запослени у школама, па потом и на универзитету добили су кромпир. Кад смо већ код ове јестиве биљке треба напоменути да је она пореклом из Америке а кад смо већ код овог континента није згорег поменути да ондашња власт укида Министарство просвете и драстично реже државна издавања за факултете. Случајно или не просудите сами.

Огромна агресија је на обе стране тренутно. Без жеље да ширимо дефетизам осим што једна разликује слово ђ од слова ћ у много чему су исте. Искључиве да је Закон на њиховој страни. Истина је за разлику од Закона негде између.

У вртлогу дневних догађања пожељно је позвати све актере на дијалог и смиривање тензија. Не могу запослени у школама живети без плате али не може ни држава која држи до својих грађана бити у рату са својим учитељима и децом. Деци је најтеже објаснити, ми старији знамо да идеално друштво не постоји.

Напори да се оно створи не смеју престати. Терет промена морају поднети одрасли, никако деца.

Како већ неко рече Једино смо друштво које је сменило и власт и опозицију.

Од новог министра тражимо да обустави репресије у школама, прекине са масовним дисциплинским поступцима, децентрализује образовни систем јер свака стега доводи до пуцања.

Државни факултети су и даље престижни јер имају поверење и традицију. Свако умањење издвајања за образовање повећаће само однос оних који распознају или не сва слова. Као друштво функционално неписмених не можемо бити добро.

Зато нови министре више разговора (у школама не и у полицијским станицама), а мање репресије.

А како изгледа када пукне образовање видели смо протеклих месеци. Студенти на улицама месецима траже правду. Како ће изгледати земља у којој не буде ни правде ни образовања?

Неко, не видим ко,
Позива ме у борбу за слободу,
Тражи победу истине и правде,
Победу устава, закона и права!
А мени се спава

Љ. Симовић

ИНФО УНИЈЕ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ