Након што је први пут уведен, 2009. године, а потом годинама дограђиван, у фебруару 2025. године потписан је нови Посебни колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. Већ неколико година се у њему конкретизује начин утврђивања технолошког вишка и сачињавала листе колега које су остале без дела или целе норме. Такође, приликом формирања листе запослених за којима је потпуно или делимично престала потреба у текућој школској години, контролу читавог процеса врши представник школске синдикалне организације који својим потписом потврђује исправност унетих података.

Додатно унапређен, добрим делом измењен у погледу права запослених, између осталог је проширио списак могућности запослених на остваривање права на заснивање радног односа, као и на укрупњавање норме. Тако је у члан 5. додата посебна ставка – укрупњавање норме, а у појашњењу одлуке каже се да одлуку о преузимању запосленог доноси Радна подгрупа, а да је директор у обавези да поступи по одлуци.
Овај и оволики напредак у законској процедури представници Уније синдиката просветних радника Србије успели су да добију након много година преговарања и објашњавања представницима Министарства просвете да је неопходно препознати људе у систему образовања који заслужују и законски да прошире и укрупне своју норму.
Првих година, од 2009. до 2015. Министарство просвете је тек прихватало модел преузимања технолошког вишка по Посебном колективном уговору. Овај, за запослене у просвети, кључни законски документ, настајао је давних година у просторијама Градског одбора УСПРС – Унија Крушевац, тачније, у просторијама ОШ „Вук Караџић“ у Крушевцу. Колеге које су тих година биле ангажоване на синдикалним пословима јасно су препознале неправилности у школском систему и одсуство јасних критеријума за решавање питања технолошких вишкова. Тако је настао Правилник о бодовању запослених у образовању, али и први Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама који је препознао ову проблематику.
Наредних година представници крушевачког огранка УСПРС заједно са осталим колегама из Србије упорно су покушавали да примене Правилник и да се изборе за права својих колега које су се нашле у незавидној ситуацији. Нису сви директори били спремни да прихвате чињеницу да је ограничена њихова самовоља при пријему новозапослених, па се неретко дешавало да налазе свакојаке начине да не потпишу документ који им представник Уније СПРС достави и да избегавају да га спроведу у складу са законском регулативом.
У тим ситуацијама Градски одбор Уније синдиката просветних радника Србије реаговао је подносећи тужбе инспекцијама, надлежним судовима и одржавајући конференције за новинаре, протесте и скупове у знак отпора самовољи директора, а у циљу остваривања законом загарантованих права.
Међу многобројним примерима најсликовитији су случајеви у којима су се нашле наше колеге Владимир Обрадовић и Јелена Цветковић, обоје запослени у више школа, од којих је заједничка крушевачка Гимназија. Колега Владимир, наставник физике, као и колегиница Јелена, наставник биологије са небројеним наградама и завидним радним искуством годинама нису успевали да остваре своју законску могућност – да радни однос заснују само у једној школи, и то крушевачкој Гимназији. Упорно одбијање да им прошири норму директорка је правдала налазећи разне изговоре, те су ове колеге безуспешно сваку нову школску годину почињале молбом за преузимање у ту школу. За све то време представници УСПРС – Уније Крушевац упорно су покушавали да, служећи се законским и синдикалним средствима, спроведу процедуре у корист колега.
Ко зна колико би њихова борба трајала да челни људи Уније синдиката просветних радника Србије нису инсистирали да се у нови ПКУ унесе ставка – укрупњавање норме. Тако се последњег радног дана августа 2025. године, након одлуке Радне подгрупе Школске управе Крушевац да упути обоје колега на укрупњавање норме у крушевачку Гимназију, десило једино што је на крају и било могуће – директорка је ставила свој потпис и после много година поступила по законском документу, који ју је сада обавезао да поступи по одлуци Радне подгрупе.
Ову немалу победу најпре су прославили и осетили чланови породица наших колега, а за њима одмах и остале колеге из школе.
Рад Радне подгрупе у Расинском округу убраја се у најуспешније у читавом систему рада Радних подгрупа. Само у првих двадесетак дана рада текуће школске године реализовано је 45 законских форми преузимања или укрупњавања норми на територији читавог Расинског округа. Бројне колеге из свих општина решиле су питање свог радног статуса, а међу њима су сви профили – од наставника разредне наставе, преко наставника општеобразних предмета у основној и свих наставника у стручним школама.
Споразумном решењем решавана су питања од егзистенцијалног значаја, а тамо где би дошло до одбијања, упућен је инспекцијски надзор. Преко наведених 45 позитивно реализованих захтева, Радна подгрупа чека мишљење просветних инспектора како би тиме био решен статус још две колегинице.
Овакав успешан рад није приметан само ове године, напротив. У претходним годинама управо одлуке Радне подгрупе довеле су до решавања многобројних компликованих случајева и спречиле су различите незаконите радње водећи рачуна првенствено о колегама које су постале технолошки вишак или лица са непуном нормом.
Унија синдиката просветних радника Србије се од 2009. године бави овом проблематиком, а преко 40 000 хиљада наших колега је допунило свој радни однос када су постали технолишки вишак или су радници са непуним радним временом.
У претходним годинама Радна подгрупа водила је рачуна о реализовању и расписивању конкурса првенствено по свим претходним фазама. Кроз осам различитих фаза расписано је скоро 22 000 конкурса за заснивање радног односа на неодређено време тамо где је норма била слободна више година. Тиме је омогућено да се у стални радни однос запосле колеге које су дужи низ година радиле на одређено време.
Посебна тема у оквиру ПКУ јесу питања солидарних помоћи које су наше колеге могле остварити и у претходним годинама, али и у свим будућим ситуацијама када би се нашле у неповољном положају.
Организоване су хуманитарне акције, прикупљана новчана средства, играни меморијални турнири – све са циљем да се подстиче хуманост и човекољубље, и да идеја о заједништву и колегијалности заживи у времену у ком ми живимо.
Ово, подразумева се, није све и на овоме нећемо стати. Трудићемо се да и у будућности одговорно, стручно и у складу са законском регулативом решавамо сва синдикална питања водећи рачуна о сваком свом члану.
За нас који Унију СПРС доживљавамо као другу кућу, Унија није само синдикална организација, већ – идеја за коју се увек боримо. Ту смо да решавамо синдикална питања и боримо се за праведнији и сигурнији радни статус наших колега.
Председник ГО УСПРС – Унија Крушевац,
Мирјана Гашић