Приватне средње школе: Боље образовање или лакши пут до дипломе?

08. април 2024.

Извор: odjek.rs

– Имао сам ученицу чији је успех у основној школи био такав да никада не би могла да упише Медицинску школу. Док су деца одликаши за бод или два изгубила прилику да исти тај смер похађају у државној школи, она га је уписала у приватној. Чак и да је квалитет наставе исти па и бољи у приватним школама, а не знамо да ли је, поставља се питање капацитета девојчице за образовни профил који се сматра једним од тежих – казао је за портал Ођек један крушевачки наставник.

Иако су државне и приватне средње школе пред законом равноправне, многи професори и наставници, још увек су скептични.

– Приватне средње школе су новина о којој немам никакво директно или посредно искуство, али имам велику скепсу, судећи по факултетима који су већ дуго у нашем школском систему. Сматрам, а волео бих да сам у криву, да су приватне средње школе, као и приватни факултети створени за добијање диплома са много мање рада. Приватни факултети су легализација куповине диплома, дакле корупције, и девалвирали су високо школство у Србији. Приватне средње школе су, судећи по овом искуству, на истом трагу – каже Бранимир Шошкић, професор историје.

Нарушен основни постулат деморактије

Професор Бранимир Шошкић сматра да „постоји коначно и нешто дубоко неправедно и недемократско у постојању приватног школства, са непостојећим критеријумима и стандардима“:

– Чак и да је квалитетно, а мислим да није, оно није доступно сиромашним ђацима, чиме је нарушен основни постулат демократије – једнаких шанси за сву децу и напредовања према способностима.

Kаже да је класа нових богаташа у Србији створила систем који може у потпуности да контролише и купи ако је потребно, јер им је новац најмањи проблем.

– Нека се сиротиња мучи са принципијелним професорима који оцене не поклањају, већ траже рад, резултате и знање. Срећа у овој мрачној причи о просвети је што на нивоу основног и средњег школства и даље доминирају државне школе и што ће свако ко жели добро свом детету у смислу интелектуалног и социјалног развоја, своје дете уписати у државну школу, чак и ако има пара да плати приватну школу.

Диплома им важнија од знања?

Да школе ипак не треба априори делити на добре и лоше, сматра Душанка Милосављевић, професорка српског језика и књижевности.

– Не треба их делити на приватне и на државне, већ на добре и лоше. Ако се у некој школи стварно квалитетно учи, ако се развијају способности детета и тежи ка откривању оне ,,најбоље верзије” ученика и човека, онда честитам тој школи, наставницима и ученицима. Нажалост, неке врло опасне и ружне ствари узеле су маха у нашем образовању. Никада као сада није изневерена она једноставна и велика мисао: учимо за знање, а не за оцену. Данас је то обрнуто: идемо у школу не ради знања, већ ради оцене, дипломе. Ученици су ту мање криви од наставника и родитеља.

Ова професорка сматра да просечан или лош успех ученика у основној школи, не искључује могућност да ће он остварити добре резултате у средњој.

– Није то лоше што се ученици који немају довољно висок просек оцена у основној школи уписују у неке приватне школе. Тако у Kрушевцу од пре пар година ученици имају могућност да упишу приватну средњу медицинску школу. Ако тамо стекну потребна знања и вештине, одлично!

Kао проблем, пак, Милосављевићка види оно што следи након завршетка школовања:

– Оно што на крају свему одузима смисао је партијско запошљавање. Таква пракса одвраћа ученике од учења и праве борбе за знање. Они врло добро знају да им у данашњем друштву стечену диплому оверава партијска књижица. Тешко се огрешујемо о ученике који су правим знањем, трудом и радом дошли до својих диплома, терајући их да моле и понижавају се да би дошли до посла. Предност при запошљавању често имају и ,,преквалификовани” кадрови који нису стварно квалификовани за свој посао.

Приватне школе у експанзији

Према подаци Републичког завода са статистику, у школској 2023/24. години од укупно 439 редовних средњих школа у Србији, 49 су приватне. Од укупно 225.423 ученика, колико их тренутно похађа средњу школу, у приватним је 2,2 одсто. Приватне школе већином похађају деца са севера земље (58,4 одсто), а најмање са југа, где је у те школе уписано 14,9 одсто укупног броја средњошколаца који похађају приватне школе.

–Експанзија је приватних школа у Србији. Осим Београда, сада их је све више у унутрашњости. Сувише је рано говорити о њиховој ефикасности, нема универзалног одговора на ово питање. Ове школе уписују ђаци који сматрају да ће добити квалитетније образовање у односу на државне, али то често није случај. Имамо и случајеве да нам одељења (медицинске, ИТ струке) у приватним школама уписују деца која то не заслужују својим успехом из основних школа. У процесу бодовања за упис у државне школе били би далеко испод листе за пријем – каже Добривоје Марјановић, председник Уније синдиката просветних радника Србије.

Нудимо квалитено образовање, тврде у приватним школама

„Ушће“, за сада једина приватна средња школа у Kрушевцу, ове школске године је уписала другу генерацију средњошколаца. Одговор на питање колико су ученика уписали у прошлој, а колико у овој школској години, нисмо добили, односно, речено нам је да је „велики број ученика уписан у предуписном року и приметно је велико интересовање деце за упис у ту школу“.

Школа има уписана три одељења у смеровима: медицинска сестра – техничар, физиотерапеутски техничар и одељење за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику (гимназија). Од наредне школске године, како наводе, у плану је још једно одељење – фармацеутски техничар.

 

Kао предност школе, између осталог, наводе наставу организовану у малим групама, ваннаставне активности културног садржаја, додатну, допунску и припремну наставу, разне секције, учешће на такмичењима, однос међусобног уважавања и поштовања, кадровске потенцијале, гостујуће предаваче и стручне сараднике, савремено опремљен простор, коришћење савремених информационих технологија, лабораторију, креативне радионица, тематске учионице.

Владање основни критеријум за упис

На питање који су критеријуми за упис у средњу школу „Ушће“, речено нам је да се посебно води рачуна о понашању ученика, што може бити пресудно да ученик не буде уписан у ту школу.

– Већ при упису обавља се иницијални разговор, на коме се, поред оцене из владања из основне школе, може уочити потенцијални проблем са дисциплином, те у складу са тим од почетка направити стратегија праћења и реаговања, или чак, као крајња мера, донети одлука да се такав ученик не упише – наводе у тој школи, уз напомену да поред ове предности, као додатну могу да наведу и школарину која, за разлику од државних школа, како су навели „обухвата много више – квалитетну наставу и свеобухватну бригу о образовању детета, без додатних, скривених трошкова“.

Податак о томе колико кошта школарина нисмо добили, мада на сајту те школе стоји да она износи 1.900 евра за школску годину, као ни податак о томе колико је просветних радника ангажовано у тој школи.

Шта кажу родитељи и деца

Маркета, мајка трогодишњег дечака, каже да своје дете, кад за то дође време, сигурно неће уписати у приватну средњу школу:

– Оног тренутка када упишете дете у приватну школу, ви сте му заправо дали прилику да без пуно рада и труда може да добије добру оцену. Ја то не желим, хоћу да моје дете учи, да има знање, да зна да оцену мора да заради трудом и радом, а не новцем, а то ће пре да постигне у државној школи.

Сасвим супротно мишљење има мајка С. А. чији је син тренутно у средњој школи.

– Да имам новца, сигурно бих уписала дете у приватну средњу школу. За ове три године, наплаћала сам се приватних часова, јер професори у школи немају довољно времена да се посвете сваком детету појединачно. Не кривим их, у одељењима је доста деце, али се на тај начин запостављају талентована деца и она која теже савладавају градиво. Мишљења сам да дете које хоће да учи, учиће и овде и онде, с тим да у приватној школи може да добије већу пажњу.

Лука K. је средњошколац, похађа државну школу и сматра да је она ипак боља.

– Не познајем никога ко похађа приватну школу. Не треба имати предрасуде, али сматрам да је државна школа квалитенија и више призната. Немају сви новца за приватне школе, па је због тога то и елитна ствар.

Марија тренутно студира медицину. Иако у њено време нису биле актуелне приватне средње школе, она им ипак даје предност.

– Не знам како је у приватним средњим школама, али када бих имала могућности, студирала бих на приватном факултету јер, према искуствима мојих другарица, заблуда је да се тамо ништа не учи. Од њих сам сазнала да је наставни програм конципиран тако да се подржава критичко мишљење, да се усвајају неке вештине, попут социјалних или креативних, чему свакако доприносе и мање групе ученика којима професори могу да се посвете. Огромна предност, према мом мишљењу је и мањак стреса који ученици доживљавају у приватним школама у односну на државне, растерећенији су у том смислу. Свако ко има довољно интересовања и жеље, може да извуче максимум од сваког факултета, односно, средње школе.

Суграђанка Д.С. замерку има на вештине и знања преквалификованих кадрова.

– Те преквалификације, то вам је исто што и приватне средње школе и факултети, претрчиш кроз градиво само реда ради, нема знања, нема праксе. Пример су лаборанти, медицинске сестре, они који су се преквалификовали, моје лично искуство је да не знају ни иглу да убоду ни притисак да измере, а камоли нешто више од тога. То је опасно. Због тога сам искључиво за редовно школство и државне школе и факултете, ту се још увек зна неки ред, колико толико. Ако ниси научио, „паднеш“ годину и поново учиш док не научиш. Тешко да ће дете изгубити годину ако је родитељ дебело платио школарину – закључује ова суграђанка.

Д. Павловић




КАНЦЕЛАРИЈА УСПРС: 065/944 2000

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УНИЈЕ СПРС: pravnik2usprs@gmail.com pravnik3usprs@gmail.com usprspravnik@gmail.com

ЧЛАНОВИ УСПРС РАДНИХ ПОДГРУПА ПРИ ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VII Фаза одобрених радних места

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll