ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ ПРОСВЕТНОГ СИСТЕМА

Како су власти лагале просветаре?

Представници просветних радника разговарали су са новим министром просвете Бранком Ружићем, а главна тема је била она вечита – повећање плата и формирање платних разреда. Сем закључка да нису супарници, већ партнери, ништа конкретно није саопштено после овог сусрета. Nova.rs подсећа на досадашња обећања власти просветним радницима.

Након што су 2014. године просветари, као и сви остали у јавном сектору претрпели смањење плата од 10 одсто, уследио је низ обећања о њиховом повећању, која су само делимично, и често са закашњењем, испуњена.

Обећање бољег живота за просветне раднике дао је 10. августа 2016. године Александар Вучић у експозеу уочи изгласавања Владе на чијем челу је био.

“Плате ће бити, пре свега за просветне и за здравствене раднике, мислим пре краја ове године онакве, али на здравим ногама, какве су имали некада“, рекао је том приликом Вучић.

Тадашњи премијер је затим крајем септембра 2017. године објавио да је задати циљ постигнут.

Међутим, иако је просветним радницима у међувремену у два наврата повећавана плата, подаци Републичког завода за статистику показују да је просечна плата радника у просвети у том моменту била за око 2.000 динара мања него пре смањења.

Наиме, просечна плата у просвети у току 2014. године била је 43.031 динар, док је у јануару 2017. износила 41.432 динара.

Просветари су затим у децембру 2017. године добили повећање плата у висини од десет одсто, и њихова зарада за тај месец износила је 44.241 динар.

Тада је, већ председник Србије, Александар Вучић, обећао још једно повећање до краја 2018. године. Обећање није испунио.

Након штрајка просветних радника, који је организован почетком школске 2018. године, представници синдиката су са Министарством просвете, на челу са Младеном Шарчевићем, постигли договор о постепеном повећању зарада, који је потврдила и Влада Србије.

Шарчевић је након тога саопштио да ће у наредне две године – дакле до 2021. – у просвету бити уложена значајна сума новца, односно да ће просветари бити изједначени са осталим корисницима буџета, на шта се чекало скоро деценију.

“Укупно повећање у наредне две или три године износиће 35 до 36 одсто”, саопштио је том приликом Шарчевић.

Након тога су плате повећаване у неколико наврата, да би се последњи раст десио у новембру прошле године. Зараде наставника се од тад, у зависности од степена стручне спреме, норме и година стажа крећу од 46.564 до 56.135 динара, док сви запослени у просвети чија је стручна спрема до 5. степена примају минималац.

Председник Гранског синдиката просветних радника Србије “Независност” Томислав Живановић јуче је за Nova.rs истакао да су плате у просвети од школске 2018. до сада повећане за око 19 процената. Што значи да их од обећаних 35 дели чак 16 одсто.

Бајка о увођењу платних разреда

Ову историју делимично испуњених обећања о повећању плата, прати историја потпуно неиспуњених обећања о увођењу платних разреда.

Она датирају још од 2015. године, када је тадашња потпредседница Владе и министарка државне управе Кори Удовички рекла како је циљ да се платни разреди уведу до 1. јануара 2015. године.

Након тога су следиле године без помака, да би тадашњи министар државне управе и локалне самоуправе, а садашњи министар просвете Бранко Ружић ово обећање померио за 2018. годину.

“Процес рационализације запослених у државној управи и локалној самоуправи се приводи крају, а радна места око пола милиона запослених биће од 1. јануара наредне године разврстана у платне разреде, чиме ће овај посао практично бити приведен крају”, изјавио је Ружић у септембру 2017. године.

Са 2015. прво смо дошли до 2018, а онда је премијерка Ана Брнабић изразила очекивање да ће платни разреди бити формирани до јануара 2019, међутим и тај рок је пробијен, а Ружић је крајем прошле године најавио да се нов систем одређивања плата одлаже до 2021.

Поводом данашњег сусрета са новим министром просвете, председница Уније просветних радника Јасна Јанковић је за Nova.rs подсетила да је 2018. године чак и ММФ прихватио договор између синдиката и Владе по ком би платни разреди требало да ступе на снагу 1. јануара 2021.

“Ми од октобра 2018. ни једну једину реч нисмо проговорили, а сада имамо два месеца да нешто урадимо”, рекла је Јанковић за Nova.rs и додала како не верује да ће се у тако кратком року ишта постићи.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна плата у просвети у току протеклих девет месеци текуће године износила је 58.962, што је нешто мање од републичког просека за тај период који износи 59.234 динара.

Поређења ради, просечна зарада у здравству, за поменути период ове године износила је 67.298 динара, а у овом сектору је, према подацима Уније сидиката просветних радника, запослено око 30 одсто радника са факултетском дипломом, док у просвети чак 70 одсто запослених има шести или седми степен образовања.

Извор: Nova.rs

---