Учитељима и професорима плата од 96.000 РСД
Дуго најављивано увођење платних разреда дочекало је још једно одлагање, па је тако нови рок 2025. година. То разуме се, није наишло на одушевљење, али не и на претерано изненађење синдиката. Кажу да је тако нешто било очекивано и упозоравају да су се неједнакости међу запосленима у јавном сектору последњих година само продубиле.
И док надлежни поручују да не одустају од идеје и да платни разреди остају високо на листи будућих приоритета, из синдиката просветних радника указују да је ова тема актуелна још од 2006. године, а да је сада поново “скинута са дневног реда”.
“Просветари за своје образовање нису адекватно плаћени”
Тврде да су са разлогом су незадовољни, јер је у њиховим редовима скоро 80 одсто људи са факултетском дипломом, и за своје образовање нису адекватно плаћени.
Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника за БИЗЛифе портал каже да је највећи помак у преговорима о платним разредима био 2018. године, када су Влада и ММФ аминовали њихово увођење.
Подсећа да је још 1. јануара 2019. требало да почне њихова примена, али да није познато зашто се то није десило.
“Модел који је понуђен је онај који имају углавном све земље у окружењу. Он запосленима пружа могућност напредовања, а самим тим и већих плата. Мишљења смо били да од тога не могу да се изузму Пошта и Електродистрибуција као велики потрошаци у буџету, а који имају високе плате. Постигли смо договор око група и разреда, а такав модел смо имали после Другог светког рата када су платни разреди били замишљени тако да када неко почне да ради мора да се труди, да напредује… Сада имамо једну невероватну ситуацију да код оног ко први дан крочи у школу и оног ко је пред пензијом разлика у плати може да буде 15 одсто. То је веома неправедно”, рекла је Јанковић.
Јанковић додаје да се од октобра 2018. није село за преговарачки сто.
“Декларативно се сви слажу са тим али држава не ради ништа на увођењу платних разеда”, каже Јанквић и додаје да су просветни радници у запећку јер имају 30 одсто са мањи лични доходак него остали сектори у јавним службама.
Више од 70 одсто запослених у просвети су завршили факултете или мастер студије и високообразовани су, те би требало да буду најплаћенији, али ипак нису, додаје.
Зараде просветара су тренутно испод републичког просека (62.000 динара) а синдикати се залажу за однос 1:2:3 .
А шта то значи?
Како објашњава, један би била минимална зарада, односно најмање плаћени посао за који треба имати и најмање школе, где спадају спремачице, а у другој групи би били административни радници који би требало да имају плату 64.000, а трећа група су са четвртим и петим степеном образовања. Сви они који су завршили факултет, а ту спадају учитељи, наставници, професори, секретари, педагози, логопеди који би према тој рачуници требало да имају плату 96.000 динара.
Тај однос је како каже, озбиљно угрожен, јер између најмање и највеће плате није такав однос. Сада су каже на минималцу и спремачице и административни радници. У актуелним условима због корона вируса спремачици је иста зарада независно од тога да ли ради или је остала код куће на боловању, јер је на минималцу.
А засто су платни разреди добри?
Јанковић оцењује да се ради о одсуству воље институција да се платни разреди коначно спроведу у дело, а не о недостатку средстава. Јасна Јанковић рекла је да се Унија годинама залаже за “поштене платне разреде” и да секторска повећања њима ништа не значе.
Каже да сектор просвете годинама каска за другим секторима са којима су у истом рангу образовања.
“Имамо 80 одсто високо образованих и морамо да разликујемо високо образоване у просвети и оне који раде са средњом школом који су у другим струкама. Држава је показала да нема снаге, воље, ни жеље да направи правду у исплатама када је у питању јавни сектор, да јасно одвоји оне који су завршили факултет и оне који то нису, односно најмање плаћене послове. Ово само показује да држава неће успети ни до 2025. да уради ништа на том пољу. Можда би ова држава требало мало да размисли шта је најважније, а онда ће лако доћи до закључка да су најважније просвета и здравство за које је у новоусвојеном будзету за 2022. опредељено 22 милиона динара мање”, наводи саговорница БИЗЛифе портала.
Представници синдиката протестима су у претходном периоду покушали да укажу на те проблеме и вишегодишњу борбу за праведне платне разреде. Нови најављују за 17. март.
Сличне муке муче и просветари у Црној Гори
Упозоравају да је направљен велики јаз па је тренутна ситуација таква да је просечна плата медицинској сестри, која има завршену средњу школу, скоро иста као професору који предаје у средњој или основној школи.
Из Синдиката просвете Црне Горе кажу да подржавају то да се усвоји такозвани план ,,Европа сад“, али се питају да ли постоји разрађена резервна варијанта ако се не усвоји у Скупштини – да ли ће њихове плате да буду повећане.
Ако до 25. децембра не дефинишу стање, онда у годину улазе без јасног плана шта ће бити са платама…
“Просвета је свуда стуб друштва. Ми смо ти који школују лекаре и њихову децу. Нема нико против тога да лекари и просветни радници буду адекватно награђени, као и универзитетски професори. Да не причамо о платама лекара специјалиста, субспецијалиста… Они кажу да лече људе, то је неспорно и ценимо њихово знање и труд. Ми смо школовали те лекаре, ми треба децу да им школујемо. Специјалиста са платом од 2.500 евра треба да дође код разредног старешине који прима 550 евра. Тражимо да не будемо на маргини друштва”, рекао је председник Синдиката недавно.
Извор: BIZLife/Јелена Андрић