Просветари збуњени неким новинама у изменама просветних закона: Шта ради ученик када је суспендован с наставе?

Извор: evronews.rs

Оцене из владања од другог разреда основне школе улазе у просек на полугодишту и на крају године, одељења максимално могу имати 28 ђака, само су неке од новина предвиђене изменама четири просветна закона које је прошле недеље усвојила Влада Србије.

Предложена је и могућност појачаног васпитног рада са ученицима који чине насиље или испољавају проблематично понашање и ван простора школе, могућност друштвено-корисног рада и ангажовања ученика у оквиру појачаног васпитног рада.

Да би ови прописи почели да се примењују у школама неопходно је да на њих „зелено светло“ дају и посланици у парламенту, .
Изменама закона скраћују се и рокови за покретање и вођење дисциплинског поступка у случајевима теже повреде обавеза ученика и одлагање исписивања ученика средње школе док се води дисциплински поступак, а предвиђена је и обавезу интензивније сарадње и комуникације свих установа које се баве заштитом од насиља (школе, МУП, Центри за социјални рад, локалне заједнице).
Једна од измена и допуна закона предвиђа да се рок за почетак спровођења државне матуре помера за школску 2025/2026. годину, а прописима се у школе уводи и национална читанка.

Изенама и допунама биће коригована четири просветна закона – Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о основном образовању и васпитању, Закон о средњем образовању и васпитању и Закон о уџбеницима.
Јеротијевић: Непецизне поједине одредбе
Весна Јеротијевић из Уније синдиката просветних радника Србије каже да су од инцидента у Трстенику, када су тројица ученика измакли столицу наставници енглеског језика, све то снимали и постављали на друштвене мреже, синдикати тражили да се не дозволи исписивање ученика из школе док траје дисциплински поступак и да владање не буде само описна оцена. Наводи да су изменама закона те две ставке коначно ушле у процедуру.
„Оно што је овде збуњујуће и новина је да се ученик може удаљати са наставе пет дана и укључити у друштвено користан рад. То подразумева да он има неки вид наставе, рецимо онлајн и да одељенски старешина има додатну папирологију и администрацију. Опет имамо додатно ангажовање одељенских старешина. Такође, није предвиђено како ће се реализовати концепт друштвено-корисног рада и да ли ће тај ученик бити у библиотеци, у трпезарији, помагати дежурном наставнику… Имамо меру која није прецизно дефинисана“, рекла је Јеротијевић за Еуронеwс Србија.
Подсећа да Унија синдиката просветних радника Србије годинама уназад тражи да број ученика у одељењу не прелази 24 и да је неки вид компромисног решења то што ће изменама закона број ученика у одељењу бити смањен на максимално 28. Новина која се уводи кроз измене Закона о уџбеницима је увођење националне читанке.
„Да ли они заиста мисле да друштво и школе губе национални интетитет па да ће један уџбеник ту нешто кључно променити. Позивају се на смањену оцену из владања, да она може бити недовољан 1. Она искључује могућност да ученик због ње падне годину и следећу годину уписује са владањем – примерено“, навела је она.

Додаје и да није први пут да просветни радници немају јасно дефинисана упутства и да накнадно добијају појашњења. Очекује и сада да ће се нешто слично десити.

Сматра да је улога родитеља у спровођењу свих мера веома важна и да се од просветних радника никада није могло чути да искључују улогу родитеља.
„Чак је истичемо као важну за систем. Родитељи углавном разумеју и подржавају просветне раднике“, навела је она.

Након дешавања у Трстенику, крајем прошле године, Радна група за превенцију насиља у школама и Министарства просвете дефинисала је десет кључних мера како би се боље заштитили ученици, али и наставници у школама. Уследиле су измене закона како би те мере могле да се спроведу у пракси.
Хаген: Важна превенција
Психолошкиња Мина Хаген, наводи да закони још нису усвојени у парламенту, те да је остало нејасно да ли ће се те одредбе примењивати од ове школске године.

„Не видим никакве конкретне новине у смислу превенције насиља. Друштвено- корисни рад већ постоји, школе су и до сада могле да их упућују на ту врсту рада. Видим да није измењено, а можда не би било лоше, а то је обавеза друштвено-корисног рада. Ученик може да одбије друштвено-користан рад, а родитељ је одговоран. Дакле, питање је колико школа има могућност да натера ученика на то“, рекла је Хаген за euronews Србија.

Наглашава да је важна превенција и сарадња институција, али да доста тога и даље није прецизно дефинисано.
Оцене из владања од другог разреда основне школе улазе у просек на полугодишту и на крају године, одељења максимално могу имати 28 ђака, само су неке од новина предвиђене изменама четири просветна закона које је прошле недеље усвојила Влада Србије.

Предложена је и могућност појачаног васпитног рада са ученицима који чине насиље или испољавају проблематично понашање и ван простора школе, могућност друштвено-корисног рада и ангажовања ученика у оквиру појачаног васпитног рада.

Да би ови прописи почели да се примењују у школама неопходно је да на њих „зелено светло“ дају и посланици у парламенту.
Изменама закона скраћују се и рокови за покретање и вођење дисциплинског поступка у случајевима теже повреде обавеза ученика и одлагање исписивања ученика средње школе док се води дисциплински поступак, а предвиђена је и обавезу интензивније сарадње и комуникације свих установа које се баве заштитом од насиља (школе, МУП, Центри за социјални рад, локалне заједнице).
Једна од измена и допуна закона предвиђа да се рок за почетак спровођења државне матуре помера за школску 2025/2026. годину, а прописима се у школе уводи и национална читанка.

Изенама и допунама биће коригована четири просветна закона – Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о основном образовању и васпитању, Закон о средњем образовању и васпитању и Закон о уџбеницима.
Јеротијевић: Непецизне поједине одредбе
Весна Јеротијевић из Уније синдиката просветних радника Србије каже да су од инцидента у Трстенику, када су тројица ученика измакли столицу наставници енглеског језика, све то снимали и постављали на друштвене мреже, синдикати тражили да се не дозволи исписивање ученика из школе док траје дисциплински поступак и да владање не буде само описна оцена. Наводи да су изменама закона те две ставке коначно ушле у процедуру. Седница Радне групе за ментално здравље младих: Разговарало се о смерницама за школе
Од следеће школске године максимално 28 ђака у одељењу – шта стоји у изменама просветних закона које је усвојила Влада
„Оно што је овде збуњујуће и новина је да се ученик може удаљати са наставе пет дана и укључити у друштвено користан рад. То подразумева да он има неки вид наставе, рецимо онлајн и да одељенски старешина има додатну папирологију и администрацију. Опет имамо додатно ангажовање одељенских старешина. Такође, није предвиђено како ће се реализовати концепт друштвено-корисног рада и да ли ће тај ученик бити у библиотеци, у трпезарији, помагати дежурном наставнику… Имамо меру која није прецизно дефинисана“, рекла је Јеротијевић за Euronews Србија.

Подсећа да Унија синдиката просветних радника Србије годинама уназад тражи да број ученика у одељењу не прелази 24 и да је неки вид компромисног решења то што ће изменама закона број ученика у одељењу бити смањен на максимално 28. Новина која се уводи кроз измене Закона о уџбеницима је увођење националне читанке.
„Да ли они заиста мисле да друштво и школе губе национални интетитет па да ће један уџбеник ту нешто кључно променити. Позивају се на смањену оцену из владања, да она може бити недовољан 1. Она искључује могућност да ученик због ње падне годину и следећу годину уписује са владањем – примерено“, навела је она.

Додаје и да није први пут да просветни радници немају јасно дефинисана упутства и да накнадно добијају појашњења. Очекује и сада да ће се нешто слично десити.

Сматра да је улога родитеља у спровођењу свих мера веома важна и да се од просветних радника никада није могло чути да искључују улогу родитеља.
„Чак је истичемо као важну за систем. Родитељи углавном разумеју и подржавају просветне раднике“, навела је она.

Након дешавања у Трстенику, крајем прошле године, Радна група за превенцију насиља у школама и Министарства просвете дефинисала је десет кључних мера како би се боље заштитили ученици, али и наставници у школама. Уследиле су измене закона како би те мере могле да се спроведу у пракси.
Хаген: Важна превенција
Психолошкиња Мина Хаген, наводи да закони још нису усвојени у парламенту, те да је остало нејасно да ли ће се те одредбе примењивати од ове школске године.

„Не видим никакве конкретне новине у смислу превенције насиља. Друштвено- корисни рад већ постоји, школе су и до сада могле да их упућују на ту врсту рада. Видим да није измењено, а можда не би било лоше, а то је обавеза друштвено-корисног рада. Ученик може да одбије друштвено-користан рад, а родитељ је одговоран. Дакле, питање је колико школа има могућност да натера ученика на то“, рекла је Хаген за Euronews Србија.

Наглашава да је важна превенција и сарадња институција, али да доста тога и даље није прецизно дефинисано.

Ђукић Дејановић: Безбедност деце приоритет у предстојећој школској години
Новина за ђаке пред почетак школске године: Шта доноси нови програм о врлини – један час недељно, нема тестова и оцена
Euronews Србија
„Уколико имате проблематичног ученика и контактирате Центар за соијални рад, не видим да је ученик дужан да обави разговор и да Центар за социјални рад обавести школу о исходу тог разговора. Превенција је јако битна, али не видим те превентивне мере, да имамо могућност психолошког саветовања, додатни кадар који би помогао школи – психолози, педагози, социјални радници, логопеди“, навела је она.

Говорећи о суспензији ученика, каже да она смисла само ако се са учеником ради у том периоду.

„Ако са њим не радите на решавању проблема тих пет дана, да се његово понашање коригује, да се боље носи са емоцијама, ако немате план шта даље када се врати у школу, онда не видим ништа добро у самој суспензији“, истакла је она.

Напомиње да су добре превентивне мере у Правилнику о обављању друштвено-корисног рада, али да недостаје психолошко саветовање – психолошка помоћ насиљнику, али и жртвама насиља.
„То не видим, а то је веома важно“, закључила је она.

---