Родитељи и просветни радници незадовољни предлогом да наставници контролишу школе пре и после наставе

„Сматрамо да просветни радници нису дужни да тако неке ствари раде, не само да нису дужни – ми на дневном нивоу што се тиче безбедности и запослених и оних који су наши корисници – родитељи, ученици, ми то радимо на дневном нивоу без овог упутства или било чега али сматрамо да овај проблем који се јавио – то не сада, већ ко зна колико уназад постоји сада је само подигнут на виши ниво, да то превазилази могућност рада наставника“, изјавио је Добривоје Марјановић, председник Уније синдиката просветних радника Србије.

Најаву обуке просветних радника за поступање код дојава о постављеним бомбама саговорник Маркера види као пребацивање одговорности са државе на образовни систем и раднике и указује да од почетка школске године око 2.500 полицајаца обезбеђује школе и да би то могао да буде задатак за њих.

„Наш примарни посао је рад са децом, наш примарни посао је образовање и васпитање деце. Наравно да ми оно што је логично и морално и што иде у интересу деце прихватамо, али све чешће долазимо до тога да ми служимо као ресурс неким спољним факторима ради одрађивања посла. Ово је нешто ново, тек ћемо чути реакцију наших запослених – плашимо се да ће нашим неадекватним радом направити још већи проблем него што јесте. Закључак свега – нека се послом бави онај ко је адекватан, ко је био школован за то. Пустите наставнике да се баве примарним послом – образовањем“, казао је Марјановић.

Ни родитељи не мисле да су превентивни прегледи школе, контрола приступа и дефинисање безбедног места задатак за просветне раднике.

„Мислим да то родитељима неће довољно улити поверење зато што, ево на прву лопту, када кажемо ту информацију просто не могу да је саставим у својој глави да би то било у реду да наставник или учитељица пре него што ће да иде код првака мора да обиђе неки простори и изиграва неког полицајца и мислим да то није ни фер нити у реду ни према наставницима, нити према деци и родитељима“, изјавила је за Маркер Гордана Племић из удружења „Родитељ“.

И родитељи, попут просветних радника очекују да се питањем безбедности у школама баве они којима је то и струка.

„Живимо још увек у години ‘3. маја’ и јако је важно да схватимо шта нам се десило и да безбедност у школи више нимало није иста, да су родитељи уплашени, да су деца уплашена а површно мислимо да они нису и да сваку ствар која се тиче безбедности деце у школама морамо да схватимо најозбиљније могуће“, рекла је Племић.

Родитељи се, каже саговорница Маркера, жале на мањак комуникације и званичних информација, због чега су окренути медијима. На комуникацију се жали и Унија синдиката просветних радника Србије, као највећи репрезентативни синдикат на нивоу средњих и основних школа са ближу 26.000 чланова. Кажу да Унију, односно просветне раднике, нико није консултовао при изради Протокола и нових мера, које сe тичу управо њих.