Школа мора да има потпуну образовну аутономију у држави, саговорнице Машине о случају романа „Доротеј“

Извор: masina.rs

Саговорнице Машине коментаришу прошлонедељни захтев Синдиката запослених полиције у ком се тражио увид у адекватност и упућеност родитеља у садржај романа „Доротеј“, који се обрађује у првом разреду гимназије.

Током прошле недеље, Синдикат запослених полиције упутио је гимназијама у Србији захтев за приступ информацијама од јавног значаја, забринути због романа „Доротеј“ Добрила Ненадића, који је у програму српског језика и књижевности за први разред.

У захтеву који је објављен и на Фејсбук страници овог синдиката, од гимназија се преиспитује упућеност надлежних у садржај књиге Добрила Ненадића, али и да ли су родитељи обавештени и дали сагласност да се ова књига обрађује.

Да ли било ко осим Завода за унапређивање васпитања и образовања има право да се меша у школски програм и шта је толико забрињавајуће у „Доротеју”? На ова питања одговарају саговорнице Машине, проф. др Ива Драшкић Вићановић, деканка Филолошког факултета у Београду и Мирјана Гашић, чланица образовног ресора Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) и професорка српског језика и књижевности.

Шта за просвету значи да Синдикат запослених полиције преиспитује школски програм?

Потпуно неосновано, на основу „личних тумачења”, а без претходног познавања наука о књижевности, Синдикат чија је делатност превасходно везана за проналажење кривца и утврђивање кривице, дрзнуо се да критику упути наставном плану и програму, сматра професорка Мирјана Гашић.
„Ова нова ситуација у којој Синдикат полиције узима улогу тела које се бави школским програмом и позива на одговорност наставнике, само говори у прилог мојој тези да је наш образовни систем угрожен, а да су наставници понижени и незаштићени”, за Машину наводи професорка Ива Драшкић Вићановић.

Сама помисао да се тако нешто уради сасвим је довољна да видимо да ова институција у држави не поштује ауторитет просветног система, највиших органа који одлучују о најбитнијим чиниоцима школства – наставном плану и програму, сматра Гашић.

Kо осмишљава наставни план и програм?

Kако то за Машину објашњава чланица УСПРС, наставне планове и програме доноси Завод за унапређивање васпитања и образовања, а на предлог друштава формираних од најеминентнијих стручњака који својим ауторитетом и академским знањем стоје иза одабраних наставних јединица.

„То је процес до ког се долази након формирања одговарајућих циљева који у основи почивају на научном, уметничком или практичном образложењу. Из тог разлога је сасвим невероватна помисао да било који појединац или организација да себи за право да редукује наставне планове и програме. Поставља се питање шта ће следеће бити на удару у просвети – у зависности од тога какав лични став или интерес имају овакви синдикати или организације”, закључује Гашић.

Да ли родитељи треба да дају сагласност када је у питању школски програм?

Деканка Филолошког факултета сматра да родитељи не треба да се мешају ни у школски програм, ни у процес наставе, нити оцењивање и закључивање оцена.

Са друге стране, чланица образовног ресора УСПРС је мишљења да родитељи ипак треба да имају улогу у образовању деце.

„Kада је уплив родитеља у образовни систем у питању, сасвим сам сагласна да родитељи морају имати своју улогу у образовању деце. Они су ти који би требало да имају највише интересе да им деца буду образована, добро подучена одговарајућим знањима зато што су радне навике, али и самостално и трајно стечена знања та која ће њиховој деци омогућити лакши пут у животу, заснивање радног односа или уопште управљање основним животним начелима”, наводи Гашић.

Ипак, према њеним речима, родитељ треба да буде онај који помаже наставнику да се његов задатак испуни и сасвим би било погрешно да родитељ да себи за право да подстиче сумњу и ученика и свог окружења у предвиђене наставне планове и програме.

„Замислите куда би то водило? Тако бисмо, хипотетички гледано, могли очекивати да се у наредном периоду чују захтеви да се из Географије искључе, рецимо, лекције о постанку Земље, а из Биологије о грађи ћелије јер, – ‘шта ће то нама и нашој деци кад сви ваљда несумњиво верујемо да је свет створен Божјом вољом?’”, истиче Гашић.

Kако саговорница Машине наводи, из датог примера се јасно чита да је школа васпитно-образовна установа која мора да има потпуну образовну аутономију засновану на најстручнијим телима у држави и да ничије иницијативе не би смеле бити разматране у том смислу, поготову ако долазе од појединаца или група које по свом занимању немају везе са методиком наставе или другим образовним наукама.

Шта је уопште „прикладан” садржај за средњошколце?

Kако Драшкић Вићановић сматра, добра литература која има висок уметнички ниво увек је прикладан садржај.

„Изучавање књижевности би требало да упозна младе људе са суштинским животним питањима, да их оспособи за размишљање и живот, развије критичку свест и помогне им у формирању и избору вредности које ће им бити оријентир у свакој животној ситуацији, било личној, било професионалној”, закључује деканка Филолошког факултета.

Kада размишљамо о „прикладности” лектира, први критеријум који мора бити поштован јесте да је то дело прошло вишеструки суд Друштва за српски језик и књижевност, књижевне критике као науке, теорије књижевности и историје књижевности, сматра чланица образовног ресора УСПРС.

„Тако се, на пример, иако се у датом тренутку највећи италијански писац Данте Алигијери у својој Божанственој комедији бави критиком католичке цркве и њених представника, управо овај писац ставља у ред најутицајнијих покретача друштвених промена и развоја хуманистичких вредности у италијанском друштву. Замислимо само шта би се десило да је католичка инквизиција успела да уништи једно овакво дело?”, пита се Гашић.

Шта је оно чега се синдикат и родитељи боје?

„Наведени синдикат је у свом захтеву пажњу усмерио на неколико реченица које су истргнуте из контекста, цитиране без претходног објашњења које квалификације поседује јунак који их изговара и у ком контексту их изговара. Такође, из наведене критике не види се оно што у роману јесте приказано – да цитирани Димитрије пролази пут трансформације, да је физички обогаљен човек који успева у себи да нађе снагу и покаје се за своје грешне мисли. Kао родитељ, ја разумем забринутост других да ће им деца бити упућена на читање провокативног садржаја, али као професор Српског језика и књижевности одговорно тврдим да су деца данас у много већој мери суочена са свакојаким ‘непогодама’ времена у ком живе и да више пажње треба посветити тим неконтролисаним информацијама које до деце долазе него једном оваквом делу”, одлучна је Гашић.

Она даље објашњава како је овде наставник тај који својим утицајем и креирањем вредносног система води дискусију на часу и усмерава анализу у одговарајућем правцу поштујући аргументоване личне ставове. Тако усвојен садржај који је јасно постављен на чврстим темељима књижевно-уметичког текста увек је само подстицај за креирање критичких дискусија о савременом друштву.

---