НАЈАВА ИЗ УНИЈЕ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА
Школску годину поново започињу штрајком
На питање зашто просветни радници вечито протестују првог наставног дана нове радне године и докле више штрајк упозорења 1. септембра, којим се ништа не решава, одговор је – докле год буде потребно, до момента када наставници и учитељи буду имали разлога да на почетку школске године похвале ресорног министра, владу, концепт, идеју најодговорнијих за образовни систем. Тако у разговору за „Политику” каже Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС), чији ће чланови од 1. септембра држати часове скраћене на 30 минута док „запослени у штрајку нису дужни да чувају децу преосталих 15 минута часа”, према упутству синдикалног врха о поступању у току протеста.
Међу четири репрезентативне синдикалне организације запослених у просвети на републичком нивоу само је унија најавила штрајк, а она слови за највећу и најутицајнију у предуниверзитетском систему. У овом тренутку, на основу евиденције УСПРС, 830 школа су чланице овог синдиката, што је близу половине укупног броја осмолетки и средњих школа у Србији. Неће све ступити у штрајк првог септембра, али руководство овог синдиката, након недавно одржаног главног одбора, уверено је да ће штрајк бити одржан у више од 500 школа скраћивањем наставе, и да ће осим тога бити организовани протестни скупови, конференције, обраћања јавности у више од 15 градова.
− Ми смо одлуку о штрајку 1. септембра донели још 5. јуна, сада ћемо је и реализовати. Најављивали смо протест, али нисмо износили детаље о којима смо се договорили на седници главног одбора. У већини наших школа чланица биће скраћени часови, а у свим крајевима државе чланови УСПРС првог школског дана организоваће и различите протестне активности, неко ће конференцију, неко протестни скуп, шетњу, перформанс, неко ће изаћи пред школску управу, неко пред неку школу која има проблем. Зрењанинци најављују протест, окупљање просветних радника сигурно ће бити у Чачку, Краљеву, Крушевцу, Панчеву, Врању, Ваљеву, Сремској Митровици, Сомбору, Ужицу, Новом Саду… Све средине имају заједничке проблеме, као што су плате или законска решења, али имају и локалне потешкоће, као што су малтретирање запослених, малверзације директора. Одлучили смо да овога пута свака средина, децентрализовано, каже шта јој је на души, да најпре на локалу, у њиховом непосредном окружењу, проблеми који тиште просвету стигну до ушију родитеља ученика и јавности − објашњава за „Политику” Јасна Јанковић.
Штрајкачки захтеви нису нови. Просветни радници траже корекцију зарада, указују да су њихова примања 10.000 динара нижа од републичког просека и захтевају да плате у образовању у односну на тренутне буду повећане за 20 одсто. Жучно негодују због измена закона, правилника и упутстава из области образовања без консултације са гласноговорницима праксе. Поново истичу да је неопходно да се смањи број ученика тако да их буде највише 24 у једном одељењу.
− Закони се доносе без социјалног дијалога, што доводи до озбиљних проблема као што је комбиновање одељења старијих разреда основне школе. Спајањем ученика од петог до осмог разреда нису угрожени Београд, Нови Сад, Ниш него мања места, мале школе, подручна одељења малих школа где је матична школа већ угрожена у неком селу и има рецимо три издвојена одељења на три стране неке планине. Према подацима које су у јавности изнели представници просветног врха, само у 69 основних школа има до 50 ученика. Да ли је могуће да рад тих 69 школа угрожава економију Србије и толико ремети образовни систем који иначе чини 1.760 школа у више од 3.500 објеката? Када у једном комбинованом одељењу имате ученике петог, шестог, седмог и осмог разреда у пракси немате 45 минута да ученицима сваког од ова четири разреда предајете различито градиво у складу са плановима и програмима наставе и учења, него вам остаје око 11 минута по разреду, а кад дође мала матура, сви ђаци је полажу под једнаким условима као да су сви имали оптималну наставу. Како је то у интересу ученика и запослених? − негодује Јанковићева.
Она нарочито истиче да ниједан од вишегодишњих штрајкачких захтева УСПРС није наишао на позив представника ресорног министарства да се о решавању проблема конструктивно разговара.
− Наравно да разумем да не може министарство без владе, у овом тренутку и у техничком мандату, да мења било шта, али увек може макар да покаже интересовање. Притом, и даље стрепимо од ковида. Већ смо изгубили генерације у атипичној настави. Наредна школска година може бити четврта заредом у отежаним условима и неизвесности, а ми уместо да школе опремимо за квалитетну наставу на даљину, кад нам већ прети вирус, ми комбинујемо и одељења старијих разреда. И то по закону који важи за све основне школе, који потврђује и правилник о формирању одељења, а правила која налажу прописи не могу се сводити на ниво препоруке и пружања могућности − закључује Јанковићева.
Извор: Политика