Протеклих дана били смо сведоци полемика и разговора по разним телевизијама и друштвеним мрежама на тему организовања данашњег протеста. У свим тим њиховим тумачењима провлачила су се иста питања, зашто баш сад штрајк, коме се обраћамо? И ону чувену констатацију, није сад време за штрајк!
Зар је могуће да се у 2022. години, након свих година борбе Уније синдиката просветних радника Србије за бољи положај просветног радника, још увек постављају таква питања? Зар је могуће да постоје људи који не могу да схвате да је ситуација у српском образовању тешка и да смо ми ти који желимо да се такве ствари промене.
Ми данас подсећамо владу Републике Србије у техничком мандату, као и председника Републике Србије, на године лажних обећања, о увођењу платних разреда, Божићних награда, новом Посебном колективном уговору! На године неправде, које су учињене према просветним радницима: партијским запошљавањем, неисплаћеном додатку за ИОП, регрес и топли оброк. На године назадовања српског образовања, због недовољног улагања у целокупан образовни систем Републике Србије.
Ми данас обавештавамо грађане Србије, да ће проблеми који су задесили српску просвету, врло брзо постати проблеми нашег друштва на које ће се тешко моћи утицати. А да ли је време за штрајк и протест ? Ја кажем, да!
Сваки дан је добар дан за борбу, за протест, за штрајк када браниш част и достојанство, своје професије.
Данас су просветни радници на маргинама друштва, са којих спорадичним дизањем главе покушавамо да будемо поносни. Радимо веома одговоран посао који није лак, али изгледа да једино ми то знамо. Маћехински однос владе републике Србије и ресорног министарства према нама, довело нас је да правду тражимо на улици.
Мислили смо да нас од њих више ништа не може изненадити, али смо се преварили. Последња дешавања око Закона о основама образовања и васпитања, закона о основном образовању и посебном колективном уговору су нас демантовали. Одмах да кажем да преговора са Министарством просвете, није било. Синдикати су на састанку упознати са изменама закона, а тек на сајту Министарства смо сазнали да постоје закони који нам нису предочени.
ЗОСОВ – у промењен је члан по којем се обрачунава преконормни рад само по реализованом часу, а не преко целе године како је било до сад Знамо да социјалног дијалога одавно нема. Знамо да Влада и ресорно Министарство не воде рачуна о запосленима у просвети, али да не воде бригу о деци, о нашим ђацима, то заиста нисмо могли да предпоставимо. Ради се члану Закона о основном образовању у којим се оставља могућност кобиновања одељења од петог до осмог разреда. Спајањем одељења у питање се доводи квалитет образовања које сваком детету гарантује Устав Републике Србије.
Деца која иду у комбинована оделења неће имати исте услове за рад и напредовање, као другари који у разред иду са својим вршњацима. А мали матуранти ? Шта је са њима ? Да ли ико мисли на њих ? Да ли ће имати довољно времена да се припреме за полагање завршног испита. О томе сигуран сам да нико од предлагача није размишљао, јер да јесте не би ово написао. Овим чланом закона директно су погођене мале средине, сеоске средине. На тај начин се гасе села, а сви знамо шта селу значи постојање школе.
Продужено је важење Посебног колективног уговора. Потписан је прошлог месеца. Још увек се чека потписивање Анекса уговора који се налази у надлежним министарствима, а који би допунио постојећи колективни уговор.
Једна од значајних промена је повећање коефицијента за минули рад са 0,4 на 0,5 %. Јубиларна награда за 40 година стажа. Као и исплата боловања од 100 % за запослене који болују од малигних болести.
Због тога захтевамо:
Време у којем живимо све више ме подсећа на године које су појели скакавци.
Зато ми овде нећемо стати! Борба се наставља!
НА ЦРТУ ИЗЛАЗИМО ВЕЋ 21. и 31. марта!
Јоца Кочић, потпредседник Уније синдиката просветних радника Војводине