У уторак, 8. новембра, обележава се Дан просветних радника, а Унија синдиката просветних радника је поред протеста у Београду, најавила и штрајк са скраћеним часовима. Часови ће трајати пола сата, а један од главних разлога штрајка је незадовољство увећањем коефицијента зараде у износу од 12%, колико је предвиђено буџетом Републике Србије за наредну годину. Једни од главних штрајкачких захтева су повећање плата запосленима у образовању за 20% и исплата заосталих дуговања од по 50.000 динара. Штрајк и скраћење часова у школама чланицама Уније сидниката просветних радника у нашем граду најавила је на конференцији за медије Весна Андрић, председница Форума основних и средњих школа Ваљева.
Весна Андрић, председница Форума основних и средњих школа Ваљева
“Поред недовољног увећања коефицијента и плата, ми смо незадовољни и неажурирањем обавеза које су још 2015. године потписали Министарство просвете и Влада Србије везано за наша дуговања. Од захтева које смо имали у септембру, наше дуговање из 2015. умањено је само за 10.000 динара. Имамо нека обећања да ће од јануара наредне године наша плата бити већа 12%. Оно што тражимо је увећење 20% за идућу годину и не желимо да то увећање буде само просветним радницима који су у у настави, него и ненаставном особљу”, истакла је Весна Андрић.
Она је објаснила да је направљена велика разлика у примањима између наставног и особља које није у настави, као што су административни радници и запослени у стручној служби.
“Они немају исти коефицијент као запослени у настави. На пример, административни радник и благајник примају минималац, иако имају средњу или високу стручне спреме”, нагласила је Андрић и подсетила да Унија синдиката просветних радника још од 2016. године тражи увођење платних разреда.
Она се посебно осврнула на запослене у просвети који примају минималну зараду, а који су у судском спору због неисплаћених накнада за топли оброк и регрес.
“Ми смо поднели тужбе против Министарства просвете за повећање плата теткицама, односно за издвајања за топли оброк и регрес, који њима није урачунат. Ту смо дошли до судских тужби које су првостепено готове, доста њих је на Апелационом суду и већина није још завршена. Њихов циљ је да они поново дођу до Касационог суда, који ће опет ту своју, већ једном донету одлуку преиначити за пар година у нешто друго. То су велика издвајања. Ми смо имали и тужбе за наставно особље које у својим одељењима има ученике са посебним потребама, такозване ИОП-е, који су посебно издвојени и који су такође били у закону да се плате. Ни то нису омогућили. Нико од нас не жели да иде на суд, нити да плаћа скупе судске трошкове, али је то постало једини начин да докажемо да ми имамо своје право”, поручила је Весна Андрић.
Извор: Ваљевска посла