Трауме остају и за школску годину која долази у Србији

Трауме остају и за школску годину која долази у Србији

Невена Богдановић

Закаснела, потпуно неприпремљена и хаотична – овако реакцију државе након масовне пуцњаве у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“ описује Весна Јеротијевић из Уније синдиката просветних радника Србије.

Трећег јула се навршава два месеца од трагичног догађаја у којем је 13-годишњи нападач из очевог пиштоља пуцао на своје вршњаке и запослене у школи – убио је осморо ученика и радника обезбеђења, а ранио шест ђака и наставницу.

Држава је на масовну пуцњаву у београдској основној школи одговорила низом мера – од разоружавања становништва, до формирања Савета за борбу против вршњачког насиља.

Све те козметичке промене које су само најављене, мислим да већ касне, јер ће почетак нове школске године брзо доћи – оцењује Весна Јеротијевић.

На упит Радија Слободна Европа (РСЕ) какве су резултате дале усвојене мере, до објаве текста нису одговорили Влада Србије и министарства просвете и унутрашњих послова. Изостао је и одговор на критике дела јавности да мере које је држава донела нису довољне како би се деца заштитила.

„За трауматична стања треба да се уведу посебне процедуре, да бисте могли да отворите децу, да њима приступите, а онда и да их лечите. Тако да све те козметичке промене које су само најављене, мислим да већ касне, јер ће почетак нове школске године брзо доћи“, сматра Јеротијевић.

Влада Србије је прве закључке у циљу заштите деце усвојила 4. маја, дан након масовне пуцњаве у београдској основној школи.

Четврти мај је остао упамћен и по још једној масовној пуцњави – у селима код Младеновца и Смедерева убијено је деветоро младих људи.

Поред покретања националне кампање за разоружавање грађана, држава је увела двогодишњу забрану издавања дозвола за држање оружја. Најављена је ванредна контрола свих стрељана и грађана који поседују оружје. Уз чешће лекарске и психијатријске контроле за власнике, мере укључују и контролу начина држања оружја и спречавања да до њега дођу деца.

МУП и представници власти ту кампању су означили као „најуспешнију до сада“. О резултатима осталих мера контроле МУП није одговорио на упит РСЕ, а најављене измене закона – за пооштравање казни, још нису у скупштинској процедури.

Након масовних пуцњава, полицајци у основним и средњим школама постали су свакодневница. Првог радног дана након масовних пуцњава, 8. маја, полицајци су били распоређени у свих 1.800 школа широм Србије, саопштио је тада МУП.

„Колико је то било смислено, не знам, али код деце млађег школског узраста је унело већу зебњу и страх“, оценила је Весна Јеротијевић из просветног синдиката.

Полиција је тада најавила и „интензивирање превентивних активности“ – предавања и трибина – о ризицима којима млади могу бити изложени током боравка у школи, на путу од куће до школе, као и на друштвеним мрежама.

Полиција обезбеђује школе: Шта каже струка, а шта грађани
А школска година, одлуком Владе, завршена је раније – 6. јуна.

Школе су имале могућност да наставе да раде до 20. јуна – да одржавају допунску и припремну наставу, наставу у природи и друге активности „са циљем подстицања социјалних и емоционалних вештина ученика“. Ученици који нису били задовољни успехом, могли су на лични захтев да до 20. јуна поправљају оцене.

„Настала је једна општа конфузија“, тако крај школске године описује Весна Јеротијевић.

„Просветни радници су постиђено погнули главе и потрудили се да у интересу деце заврше ту школску годину тако да нико од њих не буде оштећен, колико год да је то могуће“, додаје она.

Указује да је масовно убиство у основној школи „оставило трауму на цело друштво, па тако и на децу“.

„Сматрам да је ово веома кратак период да се оне излече, па чак и залече“, истакла је Јеротијевић.

У школи је обављен ванредни инспекцијски надзор, али комплетан извештај инспекције Министарство просвете до сада није објавило. Како је Влада Србије саопштила 1. јуна, ванредним инспекцијским надзором су „потврђена сазнања“ да у тој установи није било вршњачког насиља над малолетним нападачем који је пуцао на ученике и особље.

У недељама након пуцњаве, у школи је дошло и до кадровских промена. Просветна инспекција је 29. маја предложила смену директорке школе, а према наводима медија 29. јуна, смењен је школски одбор.

Истовремено, Савет родитеља школе „Владислав Рибникар“ поставио је пред Владу Србије седам захтева. Међу њима су реконструкција догађаја и информације о истрази, рад психолога са одељењем које су похађала убијена деца и нападач, реновирање школе од септембра 2023. године, као и санкционисање оних који су изнели у јавност фотографије и списак са именима деце.

Влада је, како је саопштио Савет родитеља 29. јуна, одговорила да су сви захтеви „испуњени“. Осим једног, чије је испуњење „у току“. Влада је дала објашњење да је „Министарство унутрашњих послова покренуло поступак унутрашње контроле како би утврдило све околности у вези са објављивањем списка“.

„Што се тиче другог дела захтева у вези са фотографијама, нећемо одустати од санкционисања свих који су неовлашћено објављивали фотографије деце из школе Владислав Рибникар“, закључено је у саопштењу Савета родитеља.

Савет за борбу против вршњачког насиља Влада Србије је формирала 11. маја. Задатак му је да образује мобилне тимове за хитно реаговање на вршњачко насиље, у којима би били центри за социјални рад, образовне и здравствене установе и полиција.

У Савет су, поред министарстава, укључени и представници Фонда за децу Уједињених нација (УНИЦЕФ) и домаћих невладиних организација за права детета.

Формиране су и две радне групе – за подршку менталном здрављу и сигурности младих, и за безбедност деце на интернету.

Први задатак Радне групе за подршку менталном здрављу био је да координише кризни одговор на потребе породица жртава, ученика и наставника школе „Владислав Рибникар“. Хитне мере је, како је саопштила Влада, спроводио Институт за ментално здравље.

У Србији су 1. и 2. јуна боравили норвешки стручњаци, како би пренели своја искуства за превазилажење трауме након масовних убистава. У наредној школској години најављено је запошљавање већег броја психолога и педагога.

Покренута је и платформа „Чувам те“, на којој се може пријавити вршњачко насиље. https://cuvamte.gov.rs/ На њој је до сада, према речима Весне Јеротијевић из просветног синдиката, запримљено око 300 пријава које се односе на вршњачко насиље.

„Те пријаве су сада на некој врсти тријаже и 58 пријава је одмах одбијено, а 65 је до сада решено. Конкретније извештаје са те платформе добићемо у току месеца“, нагласила је она.

Све одлуке се доносе на пречац и све се само најављује, а питање је када (ће бити спроведено). То значи врло неизвестан почетак наредне школске године
– сматра Весна Јеротијевић.

Иако формирање Савета и покретање платформе Јеротијевић описује као „позитивне“ кораке за решавање проблема вршњачког насиља, она указује на други проблем:

„Све одлуке се доносе на пречац и све се само најављује, а питање је када (ће бити спроведено). То значи врло неизвестан почетак наредне школске године“, додаје Јеротијевић.

Наглашава да се Савет за борбу против вршњачког насиља састао „само два пута“ за два месеца, као и да је процес измене закона о образовању „спор“.

„Ове измене и допуне закона које су тренутно у току су само козметичке и не могу да видају те тешке ране које сви још увек осећамо и памтимо од тог 3. маја“, оцењује Јеротијевић.

У припреме за нову школску годину, како подсећа чланица Уније синдиката просветних радника Србије, држава улази без министра просвете.

Након што је 7. маја Бранко Ружић под притиском јавности поднео оставку, вршилац дужности министра просвете је Ђорђе Милићевић, министар без портфеља задужен за дијаспору.

Нови министар још није изабран.

„То даје јасну поруку да они нису спремни да се носе са тешкоћом која нам се десила и да реше проблем насиља у школама“, сматра Весна Јеротијевић.

Извор: Слободна Европа

---