У просвети ништа ново

Није се дало ни наслутити да ће „стара“ министарка просвете задржати свој ресор.

Континуитет је квалитет који је просвети недостајао. Као озбиљан ресор, просвета у Србији је, изгледа, коначно прележала дечје болести и одлучено је да се промене у овом ресору не десе.

А шта нам се дешава? Ништа?

Од лоших промена и ништа је боље. Мртвило је захватило просечно апатичног и анксиозног запосленика у образовању. Ћути, трпи, не таласај. Пиши, ради, чекај пензију. Иако се већ деценијама боримо да се у просвету уведе бенефициран радни стаж, добисмо пензионера за министра, и то други пут. Није тајна да смо професија која изумире и нико више ни у шали не жели да ради у школи. Ето решења, радићемо и није да се не може. Надајмо се да ће и нас неко под руку водити уз степенице у седамдесетим до учионица. А шта нам друго преостаје? Плате су нам испод просека, пензије ће бити још ниже, па ретки који то доживе могу да бирају школу ближе кући јер одавно се за посао наставника нико ни не школује. Судећи по избору нове министарке, није баш било гурања за ресор просвете. Јел` има неко међу нама да му нешто није јасно?

Министарка просвете је бивши директор Клинике за психијатријске болести, па ће најбоље знати да релативизује проблеме у школама. Знате оно: Које проблеме? Нема проблема!

Дијагноза нам је постављена, а и терапија нам је у току. Ако нам не верујете, погледајте емисију, коју наша министарка води на телевизији и биће вам јасно.

Него, поштована министарка, где смо оно стали са Протоколом у октобру, кад сте мислили да ће Вас пустити да одете у заслужену пензију.

ИНФО УСПРС