Ученици и наставници трпе многобројне последице због онлајн наставе

Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић и Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија оцениле су у Новом дану да ученици и наставници трпе многобројне последице због онлајн наставе, као и да се неке од њих виде и сада. „Биће много последица, и већ сада их видимо. Бојим се да ћемо црту моћи да подвучемо када се све ово заврши, а када ће то бити – то нико не зна“, истакла је Јанковић.

Подсетимо, како би спречили ширење заразе, Кризни штаб је као једну од мера донео да на онлајн наставу поред средњошколаца од данас пређу и ђаци основних школа од петог до осмог разреда.

„Што се тиче школа, ситуација је онаква каква је била са почетком децембра. Онда је такође било врло различита, не само од града до града, већ и од школе до школе. Ситуација врло неизвесна и ровита“, наводи Јанковић.

Додаје да градови у којима је некада било много заражених ученика, као што је био Чачак у децембру, више немају много новоинфицираних, док је у градовима као што су Врање и Параћин сада висок број оболелих ученика.

Димитријевић је нагласила да организација коју представља након две недеље онлајн наставе код гимназијалаца нема тачне податке о зараженим наставницима и ученицима, као и да њих има Министарство просвете.

„Општи утисак је да је ситуација боља него што је била када смо прешли на онлајн наставу, када је нагло скочио број новоинфицираних. Тада је била ситуација да нисмо могли да ‘покријемо’ људе који су били болесни, и уплашили смо се да неће имати ко да ради. У међувремену је вакцинисан велики број просветних радника који раде у београдским гимназијама“, рекла је Димитријевић.

Што се тиче ђака, навела је она, ситуација је слична оној која је била пре преласка на онлајн наставу.

Коментаришући одлуку Владе Србије о преласку свих ученика на онлајн наставу, Јасна Јанковић је нагласила личну одговорност, јер се дешава да у малим местима и у школама које немају велики број ученика нема заражених, док је у великим градовима супротна ситуација.

„Нема логике да сви одемо на онлајн или да сви не будемо на таквом виду наставе. То је нешто по чему се види да овај систем не функционише у овој кризној ситуацији, а она траје већ годину дана. Не могу да кажем да ли је ова одлука закаснела, али смо се чудно понели према учитељима, ђацима од првог до четвртог разреда, као и према предшколцима. Ми смо послали на онлајн наставу ученике старијих разреда, а понашамо се као да короне нема међу ученицима од првог до четвртог разреда“, навела је Јанковић.

Замена учитеља – немогућа мисија

Она је додала да је „немогуће наћи замену за учитеља који добије корону“, јер су то замене од две, три недеље и оценила је да је то „немогућа мисија“.

„Учитељи су исцрпљени због целодневног рада, и они су сада подложнији зарази. Пре подне сте са једном групом, па са другом групом ученика, а поподне сте онлајн са онима који су болесни. Они су буквално цео дан на послу“, истакла је Јанковић.

Ана Димитријевић је казала да је ситуација у образовању већ дужи временски период веома лоша, а да је сада у стању епидемије ситуација ескалирала.

„Све време користимо своје ресурсе у настави. То није проблем, уколико имам добар компјутер и добар интернет, али постоје људи који заиста то нису у могућности“, упозорила је Димитријевић и додала да се „стално доносе одлуку у последњем тренутку“.

„Стално у последњем тренутку нешто сазнајемо. Ми у петак увече или у суботу сазнајемо да од понедељка прелазимо на онлајн. А настава почива на припреми унапред. Ја имам припремљен час за следећу недељу, али је проблем у томе што онлајн час не изгледа исто као онај у учионици“, каже она и открива да су професори добили упутство да сва испитивања и контролне задатке одложе за „недељу, две“.

„Због поузданости се иде на то да се деца тестирају у школи. Сада је речено да нема никаквог долажења у школе, све се ради од куће, и сви контролни се одлажу“, наводи она и додаје да се приближава крај школске године за матуранте, као и да већина њих до сада има само по једну оцену.

Јасна Јанковић наглашава да су у оваквој ситуацији збуњени и ученици и наставници, као и да ђаци мисле да је онлајн настава нека врста распуста, а да се нико од наставника није припремао за овакав начин рада.

„Чак и ако имате одличан лаптоп у кући и ако имате добру интернет конекцију, али имате двоје школске деце, и сами радите на лаптопу, ви сте такође у проблему. Ми не причамо само о томе да ли имамо опрему, већ колико нам опреме треба и шта нам је све потребно. Биће много последица онлајн наставе, и већ сада их видимо. Бојим се да ћемо црту моћи да подвучемо када се све ово заврши, а када ће то бити – то нико не зна“, истакла је Јанковић.

Говорећи о малој матури, она је навела да је Унија просветних радника упутила захтев да она ове године изгледа другачије, али да од Министарства просвете још нису добили никакав одговор.

„Деца могу да се ослоне на наставу путем РТС-а, али немате све часове сваког дана и часови не прате лекције које раде наставници. То може да буде нрешто попут школског програма. Неки додатак може да буде час који одгледа дете, али ослањање на такву врсту представља само нужмно зло“, сматра Јанковић.

Димитријевић је указала да најмање проблема ученици имају са теоретским предметима, док се највише проблема јављају код предмета као што су математика или физика.

„Проблеми постоје тамо где је потребно доста вежбе, потпитања и додатних објашњења“, напоменула је Димитријевић и потврдила да ученици онлајн наставу сматрају „као неку врсту распуста“.

„На ученике не можемо да утичемо када су код куће, осим кроз оцену или негативне поене, зато што се понашају као да школа не постоји. То су велики проблеми са којим се суочавамо дуже време“, закључила је Димитријевић.

Извор: Н1

---