Настављен је штрајк запослених, који припадају Унији синдиката просветних радника Србије. Њихови представници окупили су се на Тргу глумаца, а саопштили су да су данас часови у 35 школа у Расинском округу били скраћени на 30 минута, с тим што се у 13 школа звонило на 45 минута, а професори су излазили после 30 минута. Захтеви просветних радника су мањи број ученика у одељењима, повећања зарада и враћање дугова, као и измена законске регулативе.
Окупљени на Тргу глумаца истакли су да су њихови захтеви упућени како актуелној тако и будућој власти.
– Наша акција гласи „заокружимо образовање“, аполитична је, односно обраћамо се позицији и опозицији, онима који су тренутно на власти, али и онима који ће будућу власт формирати, да се коначно образовање доведе на прво место – изјавио је Добривоје Марјановић, председник крушевачког одбора Уније синдиката просветних радника Србије.
Додао је да се акција просветара одвија баш у време предизборне кампање, не да би се бавили политиком, већ како би указали свим актерима на политичкој сцени на проблеме у образовању, који су описани у једној од порука са данашњег окупљања: „Било да су на власти жути, црвени, зелени или плави, просвети се црно пише“.Први од захтева просветних радника је смањење броја ученика у одељењу на 24, зарад квалитета рада. Други захтев су праведни платни разреди, о којима се говори још од 2015. године, у вези којих је постигнут договор са Владом 2017. године, а који су „пролонгирани“ на 2025. годину.
Он је истакао да је држава дозволила да просек зарада просветних радника буде неколико хиљада испод републичког просека, а да помоћни радници примају минималац „јер када би помножили коефицијент са ценом рада, имали би 24.000 динара што је 10.000 испод минималца“.
– На минималац су нам спали и административни радници са ИВ степеном, спали су нам и помоћни радници који раде у одржавању, домари. Очекујемо да, ако се са овим трендом настави, да ће сви просветни радници у једном тренутку спасти на минималац – објаснио је Марјановић.
Трећи захтев УСПРС-а јесте измена законске регулативе.
– Можемо да причамо и о „накарадним“ решењима Минстарства просвете донетим крајем прошле године, не обавештавајући никога о томе. Од петог до осмог разреда су предвидели да ће у одељењима школа, које раде на рубним подручјима, наставу спроводити један наставник. Своди се на то да ће нпр. наставник географије ући у одељење петог или шестог разреда, да ће предавати за 15 ученика, а да ће радити чак четири програма. Да ли је то могуће одрадити за 45 минута, питамо стручњаке из Министарства просвете или ко је већ то тако замислио – запитао се Марјановић.
Он је прокоментарисао и резултате пробног завршног испита, напомињући да најбољи ђаци имају 17-18 поена од могућих 20, а ђаци који једва прелазе из разреда у разред такође остварују исте резултате. То, како је додао, доводи до питања који је циљ оваквог теста, да ли да се направи привид да је просек велики и да је све у савршеном реду у образовању, или пак да се просвета спусти све ниже, да оне који имају знања, на жалост, отерају из ове земље, а да овде остане просек који ће радити у фабрикама које се масовно отварају у Србији.
Извор: Новине Град