Извор: Инсајдер
У току је уписни рок на факултетима у Србији. Највеће интересовање међу будућим бруцошима и даље је за Факултет организационих наука, Електротехнички, Грађевински и Машински факултет, али и психологију на Филозофском факултету. За наставничке факултете, међутим, готово да нема интересовања. Знамо и зашто, али не знамо да ли и шта држава чини да се то промени?
На Природно – математичком факултету у Новом Саду нема ниједног заинтересованог за наставника хемије, док се за исти смер на Хемијском факултету у Београду пријавио само један свршени средњошколац. Поражавајућа статистика не изненађује много, имајући у виду све чешће насиље над просветним радницима, њихова мала примања и лоше услове рада на које годинама указују. Декан Хемијског факултета у Београду каже за Инсајдер да природно-математички факултети већ шест година указују држави на тај проблем, истовремено предлажући могућа решења. Једно од њих је увођење регионалних стипендија, на основу којих би студенти, после дипломирања, били у обавези да неколико година предају у мањим местима у Србији.
„Плашим се да држава за сада нема одговор на те проблеме и уколико не будемо ушли у решавање тих проблема, плашим се да ће крајњи резултат бити урушавање комплетног система образовања. Универзитети се још увек држе, али је чињеница да осећамо пад квалитета деце која уписују факултете. Ако не решимо проблем основних и средњих школа, тај пад ће бити још већи“, изјавио је за Маркер декан Хемијског факултета у Београду, проф. др. Горан Роглић.
Наставници хемије, нажалост, нису усамљени. И ове године је мало интересовање за будуће наставнике српског језика, математике и физике. На делу је игра малих бројева. За наставнике српског језика пријавила су се три кандидата више него прошле године, али и даље има више места него пријављених. За наставнике физике пријавило се пет кандидата, што јесте већа заинтересованост, ако се зна да се прошле године пријавио – само један кандидат. И на Математичком факултету има више места него кандидата.
„Ми смо увели стипендије од друге године студија како бисмо стимулисали оне који то желе, а можда су материјални разлози били одлучујући фактор да не иду по својим жељама, него су отишли на неке друге смерове, да их ту задржимо. То нису велике стипендије, то је 20.000 на месечном нивоу, али то ипак студентима значи и до краја студија то добијају. Мораћемо да мењамо програме и да размишљамо о двопредметним предавачима“, рекла је за Инсајдер министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.
Са друге стране, највеће интересовање будућих студената је, већ дужи низ година, за психологију, стоматологију, менаџмент, информационе технологије, архитектуру…