Unija sprs logo

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених конкурса

I Фаза одобрених радних места

Просвета има реч

За професора хероја из В. Плане нема места у родном граду

10. септембра 2020.

Херојски чин професора физичког васпитања из Велике Плане, који је у новембру прошле године савладао наоружаног нападача, док је са аутоматском пушком био у учионици пуној ђака, донео је Славољубу Стојадиновићу (43) славу, награде и признања. Међутим, овај тихи херој, највише је прижељкивао посао на неодређено време, јер пуних 17 година ради као замена.

Жеља му се коначно и испунила, али стални посао није добио у свом граду Великој Плани, већ у суседној Смедеревској Паланци.

“Најбитније ми је да је обећање које сам добио од министра и испуњено, али ми је жао што нећу испратити завршетак школовања мог ИВ-3, са којим ћу доживотно бити повезан због трауматичног искуства кроз које смо заједно прошли”, почиње Славољуб разговор за Нова.рс.

Он се присећа тог 22. новембра прошле године, када је наоружани нападач упао на час одељења трећег разреда у Економско –угоститељској школи у Великој Плани, којем је био разредни старешина. Славољуб је присебно и без много оклевања ушао у учионицу и искористио најповољнији тренутак да савлада наоружаног човека. Тада је лакше повређен, али је каже, најбитније да нико од деце није страдао.

“И данас исто размишљам, исто бих поступио, не бих ништа мењао ни за ’јоту’, јер ја сам такав” каже Славољуб, додајући да му је безбедност ученика увек на првом месту.

Фото: Предраг Петровић
“Игром случаја се потрефило да је нападач био у мом одељењу, али бих урадио исто и да је неко претио деци којој и не предајем. На срећу, све се добро завршило. Данас, када вратим филм, свестан сам да сам можда могао да будем и трагичар у целом догађају и да је напад могао да крене по злу. Једноставно имали смо сви среће и хвала богу да се тако завршило,” присећа се Славољуб.

Од тог догађаја, професор физичког васпитања постао је власник Светосавске награде коју му је лично уручио министар просвете и Златне медаље за храброст “Милош Обилић” коју је добио поводом Дана државности. Међутим, овај херој “на одређено време” највише се обрадовао сталном запослењу на које је чекао готово две деценије.

“Вечита замена” од ове школске године има пун фонд часова

После херојског чина Славољуба Стојадиновића и сазнања да он годинама ради као професор на замени, Министарство просвете је још у марту расписало конкурс на основу ког је Стојадиновић добио уговор на неодређено време.

Међутим, једина школа на територији општине Валика Плана, која је у том тренутку имала потребу за професорима физичког васпитања била је Основна школа “Радомир Лукић” у Милошевцу и то само на фонд од 20 одсто часова.

Славољуб је прихватио понуду, али је, каже, за остатак норме од 80 одсто и даље наставио да ради као замена. Коначан уговор на пун фонд часова, добио је почетком ове школске године, али за њега није било места у Великој Плани, већ на посао путује у Смедеревску Паланку у којој је једино постојала потреба за професором физичког васпитања.

Сада Славољуб своју норму испуњава у две основне школе и свакодневно из Велике Плане, путује до Милошевца и Смедеревске Паланке.

“Ја сам у Великој Плани радио као замена до повратка радника са функције, а то је колега који је претходне четири године био на позицији в.д. директора Туристичко спортског центра. Сада се он враћа у школу, јер га ту чека ’замрзнуто’ радно место, а ја сам прихватио посао у Смедеревској Паланци, јер је у овом тренутку то била најбоља опција. Све школе у Великој Плани су већ попуњене и ниједна нема потребу за професором физичког васпитања, тако су показали подаци које су директори доставили Доситеју* (Информациони систем Министарства просвете за објављивање слободних радних места , прим.аутора),” објашњава Стојадиновић.

Наводи да му је од свега најбитније да коначно има сигуран посао у струци, јер је, каже, рад са децом нешто што воли изнад свега. Иако је током претходних година имао прилику да промени посао и ради у неким другим областима, Славољуб каже да је увек радије бирао останак у школи, па и на одређено време. Сада, после 17 година рада на замени, коначно има “своје” часове, али се ипак нада да се у скоријој будућности запосли у свом родном граду.

“Сада се много лакше дише, кад знам да имам уговор на неодређено време. Не пада ми тешко ни свакодневно путовање, јер радим посао који волим, а и обе школе су ме добро прихватиле. Међутим, надам се, и жеља ми је, да се једног дана као професор вратим у Велику Плану. То је мој родни град, ту сам завршио школу и, једноставно, волео бих да се и професијом бавим у свом граду,” каже Стојадиновић шта му је на срцу.

Додаје да му је тешко пао растанак од ученика, којима је претходне три године био разредни старешина и жао му је што неће бити уз њих у завршници школовања. Каже да ће га за ту генерацију заувек везивати инцидент са наоружаним нападачем кроз који су заједно прошли и да је то искуство које ће, како верује, сви памтити док су живи.

Извор: Нова С




Website design: ATEC Technologies
Scroll