Зашто би ико ишао у наставнике?

Наставници у Србији 2021. могли су за своју плату да купе 143,5 килограма свињског бута, а сада за своју плату могу да купе 97,5 килограма тог меса.

То је изјавио на дебати о положају просвете уредник недељника НИН Милан Ћулибрк.

Он је истакао да је 2021. просечна плата у просвети била 63.974 динара, а да је у јуну ове године била 76.897 динара и да то наизглед делује као раст, али да треба погледати сва друга поскупљења.

Представница Института за савремену историју Србије Марија Обрадовић рекла је да у Србији преовлађује радно-интензивна привреда која користи нискообразовану радну снагу, те су ниске плате у том случају очекиване.

Она је истакла да више од 80 одсто породица има субјективан осећај сиромаштва, а да је 28,5 одсто статистички у ризику од сиромаштва.

„У таквом друштву, које има облик ендемског сиромаштва, образовање нема друштвени значај, односно привреда нема потребе за образованима“, рекла је Обрадовић.

Професор Филозофског факултета Александар Бауцал истакао је да образовање нема друштвени положај какав би требало, а да лоше образовање појачава социјално раслојавање у друштву. Како је рекао, лоше образовање смањује шансу сваком детету које нема могућност да се школује ван јавне школе, јер они који имаји ресурсе не рачунају на јавно образовање.

Његов колега Огњен Радоњић рекао је да су образовани људи политички артикулисанији и свеснији и да некоме ко жели да буде диктатор нису потребни образовани људи и да се ради на њиховој пасивизацији или исељавању из земље.

Он као први корак у оздрављењу образовања види склањање актуелне власти.

Радоњић је истакао да је у 2019. у Србији за образовање издвојено 3,6 одсто бруто друштвеног производа, а у Словенији 4,9 одсто, као и да је по глави становника Србија издвајала 268 долара за образовање, а Словенија 1.274 долара.

Он је додао и да је у септембру 2022. просечна плата у Србији покривала 84 одсто просечне потрошачке корпе, а с просечном платом у просвети могло се подмирити 76 одсто просечне потрошачке корпе.

Представнице Уније синдиката просветних радника и синдиката Независност Снежана Романдић и Весна Војводић Митровић оцениле су да са платама какве има просвета никога не треба да чуди што се мали број људи уписује на наставничке смерове.

Романдић је рекла да „образовни систем функционише на ентузијазму запослених“.

Извор: 021