Зашто су књиге бесплатне у најбогатијем граду, али не и за децу у унутрашњости

Извор: N1

Ђаци у Београду, граду који има највећи просек зарада, у септембру би требало да добију бесплатне уџбенике, а млађа деца бесплатна места у вртићима. У унутрашњости, где су плате и скоро дупло мање, нема ни најаве оваквих мера. Ствара ли се на тај начин још већи социјални јаз и купује ли се тако социјални мир пред изборе. Саговорнице Н1 кажу и једно и друго, док системске бриге о деци заправо нема.

Са списка трошкова, пред овај 1. септембар, родитељи школске деце у Београду прецртаће уџбенике. Kњиге ће, како је обећао, и основцима и средњошколцима купити град. Обећава родитељима градоначелник и бесплатне вртиће од 1. септембра, док млађи од 19 година још од априла јавни превоз не морају да плаћају.

„Чист популизам и вероватно припрема за могуће београдске изборе“, сматра Меланија Лојпур из политичке платформе Солидарност.

„Испоставило се да је бесплатно школовање привилегија деце која живе у Београду. А нико да се сети деце северно, источно, западно и јужно од Београда“, каже Весна Јеротијевић (Чачак) из Уније синдиката просветних радника Србије.
А у ком год смеру од Београда да се крене, зараде су ниже него у главном граду. Ако се крене ка северу, плате у Бачу су, на пример, за око 60 хиљада мање него у Београду, док грађани Прешева зарађују упола мање него Београђани.

„Уколико се такве мере хоће имплементирати, онда би требало то радити на нивоу целе Србије, да се остатак Србије, ван Београда не би осећали као грађани другог реда“, наглашава Меланија Лојпур.

Међутим, живот грађанина другог реда је живот какав могу једино да приуште. Јер, ако се погледа за економисте реалнији параметар, медијална зарада, испоставља се да радимо у просеку за нешто више од 63 хиљаде, а у потрошачку корпу, и то минималну, нам оде скоро сав новац. И пошто у новчанику за породице из унутрашњости не остаје новца за уџбенике, родитељима и школама простаје да се сами снађу.

„Па се тако организују сајмови бесплатних уџбеника, размена сваког септембра, у Чачку је то пракса у појединим школама и то је добра пракса, где старији ученици својим школским друговима и другарицама у млађим разредима дају уџбенике по некој симболичној цени или врло често то буде и бесплатно“, каже Јеротијевић.

Дугорочно, бесплатни уџбеници не би требало да буду привилегија ђака појединих градова, већ би држава, из буџета који пунимо сви, свима требало и да их купи, поручују из Солидарности.

„Али то све мора бити системски и мора бити очишћено од корупције“, поручује Лојпур.