Зашто су зараде у образовању још увек далеко од републичког просека

09. мај 2024.

Извор: n1info.rs

Најдрастичнија разлика на штету просветара добија се из поређења просечних зарада у јавном сектору и образовању, а према стручној спреми. По последњим подацима из септембра прошле године који разврставају запослене по том критеријуму, просечна плата у јавном сектору износила 85.066 динара док је образовање имало за 4.136 динара мање, 80.930.

При том, у просвети ради далеко више високообразованих него у било којој другој области из јавног сектора, пише Демостат.

Првог радног дана после избора за премијера, Милоша Вучевића дочекало је писмо упућено из централа четири репрезентативна синдиката просветних радника у коме траже пријем како би наставили обећани дијалог чији епилог треба да буду веће плате и бољи услови рада. Да ли ће и када до тог састанка доћи још није познато, али се зна да се у делатности у којој су запослени најобразованији радници исплаћују ниске плате, далеко испод републичког просека. Нема много наде ни да ће до неког већег преокрета да дође у наредне четири године, јер судећи по експозеу премијера, држава ће уложити у тај сектор, обновиће и изградити бројне објекте, али се о значајнијем побољшању материјалног положаја и услова рада у “квантном скоку” не говори много.

Просветари указују да све више људи одлази из наставе јер су понижени ниским примањима а за неколико година, када велики број оде у пензију, боје се да више неће имати ко да уђе у учионице. На тај проблем пре више од годину дана указали су и декани осам факултета који образују наставни кадар али се на томе све завршило.

Они су тврдили да је изразито пало интересовање бруцоша за то занимање јер мале плате и неадекватна законска решења годинама уназад урушавају достојанство и ауторитет наставника. Декани су као једну од мера предложили увођење давно обећаних платних разреда и повећање плата у просвети како би оне биле 30 до 50 одсто више од републичког просека. Синдикати би се у овом тренутку задовољили и повећањем којим би наставници догурали до просечне зараде у републици, али је и то на дугом штапу.

Примања у тој делатности, како год да се укрсте статистички подаци, више су него поражавајућа. У фебруару ове године, просечна плата запослених у Србији износила је 94.125 динара, а у образовању 86.735 динара.

Према подацима Уније синдиката просветних радника, у основном образовању ради 64.170 особа а у средњем 35.012, и ту доминирају лица са седмим степеном стручне спреме док међу 23.327 запослених у високошколским установама највећи је број са осмим степеном. Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије каже за Демостат да је апсурд то што држава не може адекватно да плати више од 100.000 најобразованијих, без чијег квалитетног рада нема будућности. Али, нису само плате узрок незадовољства у тој бранши.
„Како су се мењале просветне власти, тако су и закони постајали све неповољнији за нас. Највећи проблем направљен је када је Влада у којој је министар просвете био Гаша Кнежевић, довела ђаке у тако повлашћен положај да ученици далеко боље познају своја права док су обавезе остале скрајнуте. Онда смо ми доведени у позицију да ученицима покушавамо да пренесемо знање свесни да у сваком тренутку неко има право да се жали на наш рад, чак и анонимно. Ове године је дошло до измене у том правилнику о оцењивању и уколико се тим путем буде наставило можда ће мало да се зауставе кола која су давно кренула низбрдо“, каже Мирјана Гашић и додаје да би политика морала да се искључи из просветног система којим се сада “на краткој узици” држи велики број наставника који годинама квалитетно раде али не могу да добију уговор за стално запослење.

Према речима Срђана Словића, председника Уједињених гранских синдиката просветних радника “Независност”, са државом је потписан општи протокол према коме основна плата професора са седмим степеном, што подразумева мастер, треба да буде на нивоу републичког просека. Сада је за 10 до 15 одсто нижа.

„Влада је то прихватила. Крајњи рок да се све усагласи је 1. јануар 2025, али очекујемо да се подиже сукцесивно, кроз постепена повећања током године а не да се све скупи тог датума. Тражили смо и да се коначно донесе закон о платним разредима. Ми сада имамо три различите цене рада, прва је за основне и средње школе и домове ученика, друга је за студентски стандард и трећа за високо образовање. Зато се долази до апсурдне ситуације да је исти посао унутар образовања различито плаћен. И међу запосленима у високошколским установама није све једнако, па неки факултети могу да из својих извора или из неких пројеката увећају зараде професорима, некад и двоструко док други такве могућности немају“, истиче Словић и додаје да је основна плата професора почетника са седмим степеном стручности 86.681 док доценти на факултетима стартују са 110.679 динара.

Синдикални представници истичу и да је проблем то што коефицијенти и цена рада на основу којих се обрачунава зарада нису усаглашени, па се домарима и спремачицама додаје да би стигли до минималне зараде од 47.335 динара, али се онда готово изједначавају са административно финансијским особљем које је четвртог степена и на далеко одговорнијим и сложенијим пословима.

Ко цени рад у настави
„У земљама из окружења плате професора са седмим степеном номинално су више него код нас, а свуда су изнад просечних примања. Негде је просек зарада знатно нижи од нашег, у БиХ на пример, али су просветни радници далеко изнад те границе а и номинално су им зараде веће од наших. Тако је и у Републици Српској, у Црној Гори такође. Али, ми имамо неке друге области боље уређене, на пример превоз или јубиларне награде“, каже Срђан Словић.

Што више школе, то мање пара
Најдрастичнија разлика на штету просветара добија се из поређења просечних зарада у јавном сектору и образовању а према стручној спреми. По последњим подацима из септембра прошле године који разврставају запослене по том критеријуму, просечна плата у јавном сектору износила 85.066 динара док је образовање имало за 4.136 динара мање, 80.930. При том, у просвети ради далеко више високообразованих него у било којој другој области из јавног сектора, а апсурд је да се са повећањем стручности, разлика у платама увећава на штету образовања. Тако су радници са трећим степеном у јавним службама просечно имали 61.566 динара а њихов пандан у образовању, домари и спремачице, примали су просечно 50.419 динара или 11.147 динара мање. Административно финансијско особље са четвртим степеном у школама је зарађивало 58.784 динара што је за 16.325 мање од просека за исту спрему у целом јавном сектору. Највећа разлика је код најобразованијег наставног особља са седмим и осмим нивоом, односно мастер и докторска звања – они су у просеку примали 91.246 динара, или за чак 33.321 динар мање од просека за исту спрему у јавном сектору.




КАНЦЕЛАРИЈА УСПРС: 065/944 2000

Unija sprs logo

ПРАВНА СЛУЖБА УНИЈЕ СПРС: pravnik2usprs@gmail.com pravnik3usprs@gmail.com usprspravnik@gmail.com

ЧЛАНОВИ УСПРС РАДНИХ ПОДГРУПА ПРИ ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

Јединствена листа технолошких вишкова

Листа радника са непотпуним радним временом

Слободна радна места

МОЈА ПРАВА – ПРЕУЗИМАЊЕ

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ – НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

ПОПУСТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УСПРС

ПЕТИЦИЈА УНИЈЕ СПРС – СМАЊЕЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

ПКУ – Covid 19

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Одлуке о расписивању конкурса на одређено и на неодређено. Споразуми о преузимању запослених Решења о избору кандидата

konkursi

VII Фаза одобрених радних места

VI Фаза одобрених радних места

V Фаза одобрених радних места

IV фаза одобрених радних места

III Фаза одобрених радних места

II Фаза одобрених радних места

I Фаза одобрених радних места

Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll